PC World Komputer 2010 April/PCWorld0410.iso/hity wydania/Ubuntu 9.10 PL/karmelkowy-koliberek-9.10-netbook-remix-PL.iso/casper/filesystem.squashfs/usr/share/mc/mc.hlp.sr

Text File | 2009-10-25 | 232.3 KB | 3,844 lines

[Contents]
Теме:

  
ОПИСDESCRIPTION
  
ИЗБОРИOPTIONS
  
ПрегледOverview
  
Подршка за мишаMouse Support

  
ПречицеKeys
    
Разне пречицеMiscellaneous Keys
    
Директоријумска окнаDirectory Panels
    
Наредбени ред љускеShell Command Line
    
Опште пречице за кретањеGeneral Movement Keys
    
Пречице реда за уносInput Line Keys

  
Ред менијаMenu Bar
    
Менији `Лево' и `Десно' (`Изнад' и `иСпод')Left and Right Menus
      
Режим списка...Listing Mode...
      
Поредак ређања...Sort Order...
      
Филтар...Filter...
      
ОсвежиReread
    
Мени `Датотека'File Menu
      
Брза пром.дир.Quick cd
    
Мени `Наредба'Command Menu
      
Стабло директоријумаDirectory Tree
      
Нађи датотекуFind File
      
Критеријум попуне окнаExternal panelize
      
Брзи списакHotlist
      
Уреди датотеку врстаExtension File Edit
      
Позадински пословиBackground jobs
      
Уреди датотеку менијаMenu File Edit
    
Мени `Избори'Options Menu
      
ПодешавањаConfiguration
      
╨ÿ╨╖╨│╨╗╨╡╨┤Layout
      
ПотврдеConfirmation
      
Битова у приказуDisplay bits
      
Научи тастереLearn keys
      
Виртуални СДVirtual FS
      
Сачувај подешавањаSave Setup

  
Извршавање наредби оперативног системаExecuting operating system commands
    
Уграђена наредба пром.дир.The cd internal command
    
Замена макроаMacro Substitution
    
Подршка за подљускеThe subshell support
  
Промена дозволаChmod
  
Промена власникаChown
  
Напредна промена власникаAdvanced Chown
  
Операције над датотекамаFile Operations
  
Копирање/преименовање са маскомMask Copy/Rename
  
Уграђени прегледач датотекаInternal File Viewer
  
Уграђени уређивач датотекаInternal File Editor
  
ДопунаCompletion
  
Виртуални систем датотекаVirtual File System
    
Систем датотека FTP-аFTP File System
    
Систем датотека врсте `Tar'Tar File System
    
Систем датотека FISH (пренос датотека преко љуске)FIle transfer over SHell filesystem
    
Мрежни систем датотекаNetwork File System
    
Систем датотека за одбрисањеUndelete File System
    
Систем датотека SMBSMB File System
    
Спољашњи системи датотека (EXTFS)EXTernal File System
  
БојеColors
  
Посебна подешавањаSpecial Settings
  
Базе терминалаTerminal databases

  
ДАТОТЕКЕFILES
  
ДОСТУПНОСТAVAILABILITY
  
ВИДИТЕ ИSEE ALSO
  
АУТОРИAUTHORS
  
ГРЕШКЕBUGS
  
Лиценца (оригинал на енглеском)Лиценца (оригинал на енглеском)
  
Лиценца (на српском)Лиценца (на српском)
  
Прозори упитаQueryBox
  
Како користити помоћHow to use help
[DESCRIPTION]
ОПИС

ГНУ-ов поноћни наредник је прегледач директоријума и
управитељ датотекама за Униксолике оперативне системе.[OPTIONS]
ИЗБОРИ


"-a"    Искључује употребу графичких знакова за цртање.

"-b"    Захтева приказ у режиму без боја.

"-c"    Захтева обојени режим; молим да погледате одељак
        
БојеColors за више информација.

"-C арг"
        Задавање другачијег скупа боја у наредбеном реду.
        Формат аргумента је описан у одељку 
БојеColors.

"-d"    Искључује подршку за миша.

"-e [датотека]"
        Покреће уграђени уређивач. Ако је задан назив
        датотеке, отвара га при покретању. Видите и
        mcedit (1).

"-f"    Приказује уграђене путање за тражење датотека
        Поноћног наредника.

"-k"    Поставља меке тастере на подразумеване вредности
        из база termcap/terminfo. Корисно је само на
        ХП-овим терминалима када не функционишу
        функцијски тастери.

"-l датотека"
        Чува дијалог ftpfs-а са сервером у датотеку.

"-P датотека"
        Штампа последњи радни директоријум у задану
        датотеку. Овај избор не би требало непосредно
        користити. Уместо тога, требало би га користити
        из посебног списа љуске који аутоматски поставља
        текући директоријум љуске на последњи
        директоријум у коме се налазио Поноћни наредник.
        Учитајте датотеку /usr/share/mc/bin/mc.sh (за
        кориснике љуски bash и zsh) или
        /usr/share/mc/bin/mc.csh (за кориснике љуске
        tcsh), тим редом, да бисте задали mc као надимак
        за одговарајући спис љуске.

"-s"    Укључује режим спорог терминала; у овом режиму
        програм неће исцртавати скупе знакове за цртање
        линија и искључиће брбљиви режим.

"-t"    Користи се само ако је код преведен уз коришћење
        библиотеке Slang и базе terminfo: овај избор чини
        да Поноћни наредник користи вредност променљиве
        TERMCAP за податак о терминалу уместо података из
        системске базе терминала

"-u"    Искључује употребу подршке за упоредне љуске (има
        смисла само уколико је Поноћни наредник преведен
        са подршком за упоредне љуске).

"-U"    Укључује употребу подршке за упоредне љуске (има
        смисла само уколико је Поноћни наредник преведен
        са подршком за подљуске која је подешена као
        ╨╜╨╡╨╛╨▒╨░╨▓╨╡╨╖╨╜╨░ ╨╛╨┤╨╗╨╕╨║╨░).

"-v датотека"
        Покреће уграђени прегледач за преглед задане
        датотеке. Погледајте и mcview (1).

"-V"    Приказује верзију програма.

"-x"    Захтева режим Икс терминала. Користи се када је
        програм покренут на терминалима који имају
        подршку за Икс терминале (два екранска режима, и
        могућност слања мишјих комбинација избегавања).

Ако је ово задано, прва путања се тумачи као директоријум
кога би требало приказати у изабраном окну, а друга путања
као директоријум кога би требало приказати у другом окну.[Overview]
Преглед

Екран Поноћног наредника је подељен у четири дела. Два
директоријумска окна заузимају скоро читав екрански
простор. Подразумевано стање је да други ред с краја
екрана представља наредбени ред љуске, а последњи ред
приказује натписе функцијских тастера. Највиши ред
представља 
ред менијаMenu Bar. Ред менија се можда не види, али
се појављује када притиснете дугме миша када је показивач
на највишем реду или када притиснете тастер F9.

Поноћни наредник нуди истовремени преглед два
директоријума. Једно од окана је текуће (ред избора се
налази у текућем окну). Скоро све операције се дешавају у
текућем окну. Неке од операција, као што су `Преименуј' и
`Копирај' подразумевано користе директоријум неизабраног
окна као одредиште (не брините, оне ће вас увек прво
питати за потврду). За више информација, погледајте одељке
╨╛ 
Директоријумским окнимаDirectory Panels, 
Менијима `Лево' и `Десно'Left and Right Menus и

Менију `Датотека'File Menu.

Можете извршавати системске наредбе из Поноћног наредника
простим укуцавањем. Све што откуцате ће се појавити на
наредбеном реду љуске, а када притиснете тастер `Enter',
Поноћни наредник ће извршити наредбени ред који сте
откуцали; прочитајте одељак 
Наредбени ред љускеShell Command Line и

Пречице реда за уносInput Line Keys да бисте сазнали више о наредбеном
реду.[Mouse Support]
Подршка за миша

Поноћни наредник се испоручује са подршком за миша. Она се
укључује сваки пут када покрећете програм на терминалу
врсте xterm(1) (ово ради чак и када покренете повезивање
врсте telnet, ssh или rlogin на други рачунар из Икс
терминала) или ако покрећете програм у конзоли и покренут
вам је сервис за миша gpm.

Када притиснете лево дугме миша над датотеком у
директоријумским окнима, та датотека ће бити изабрана; ако
притиснете десно дугме, датотека ће бити означена (или
одозначена, у зависности од претходног стања).

Двоструки притисак над датотеком ће покушати да изврши
наредбу ако се ради о извршном програму; а ако је у

датотеци врстаExtension File Edit задан програм за врсту те датотеке, тај
програм ће бити извршен.

Такође је могуће извршавати наредбе додељене натписима
функцијских тастера притиснувши тастер миша када се
показивач налази изнад њих.

Ако је дугме миша притиснуто када се показивач налази на
највишем реду оквира директоријумског окна, оно се клиза
једну страну навише. Слично овоме, притиском дугмета када
се показивач налази на најнижем реду оквира окно се клиза
једну страну наниже. Овај начин клизања преко реда оквира
функционише и у 
Прегледачу помоћиContents и 
Стаблу директоријумаDirectory Tree.

Подразумевано чекање при понављању за дугмад миша је 400
милисекунди. Ово се може променити уређивањем датотеке

~/.mc/iniSave Setup и променом параметра mouse_repeat_rate.

Ако покрећете Поноћног наредника са подршком за миша,
можете се пребацити на подразумевано понашање миша
(исецање и лепљење текста) држећи тастер `Shift'.

[Keys]
Пречице

Неке наредбе у Поноћном нареднику укључују употребу
тастера Control (који је понекад означен са CTRL или CTL)
и тастера Meta (који је понекад означен са ALT или чак
Compose). У овом упутству ћемо користити следеће
скраћенице:

C-<╨╖╨╜╨░╨║>
        значи да би требало држати тастер `Control' док
        се не притисне тастер <знак>. Тако, C-f значи:
        држите тастер `Control' и притисните `f'.

M-<╨╖╨╜╨░╨║>
        значи да би требало држати тастер `Meta' или
        `Alt' док се не притисне тастер <знак>. Ако на
        вашој тастатури не постоје тастери `Meta' или
        `Alt', притисните тастер ESC, отпустите га, а
        онда притисните тастер <знак>.

S-<╨╖╨╜╨░╨║>
        значи да би требало држати тастер `Shift' док се
        не притисне тастер <знак>.

Сви редови за унос у Поноћном нареднику користе имитацију
пречица уређивача ГНУ-ов Емакс.

Постоје многи одељци који се баве пречицама. Следећи су
╨╜╨░╤ÿ╨▓╨░╨╢╨╜╨╕╤ÿ╨╕.

Одељак 
Мени `Датотека'File Menu описује пречице са тастатуре за
наредбе из менија `Датотека'. Овај одељак укључује
функцијске тастере. Већина ових наредби ради исте ствари,
обично над изабраном датотеком или означеним датотекама.

Одељак 
Директоријумска окнаDirectory Panels описује пречице које бирају
датотеку или означавају датотеке као одредишта потоњих
радњи (обично изабраних из менија `Датотека').

Одељак 
Наредбени ред љускеShell Command Line наводи пречице које се
користе за уношење и уређивање наредбених редова. Већина
ових копира називе датотека и сл. из директоријумских
окана у наредбени ред (да би се избегло претерано куцање)
или приступа историји наредбеног реда.


Пречице реда за уносInput Line Keys се користе за уређивање редова за
унос. Ово укључује наредбене редове и редове за унос у
прозорима упита.[Miscellaneous Keys]
Разне пречице

Ево неких пречица које не спадају ни у једну од других
категорија:

Enter   ако у наредбеном реду (оном на дну окана) има
        текста, онда се извршава та наредба. Ако у
        наредбеном реду нема текста, онда у случају да је
        ред за бирање над директоријумом, Поноћни
        наредник извршава наредбу chdir(2) (промена
        директоријума) у означеном директоријуму и
        освежава податке у окну; ако је изабрана извршна
        датотека, онда се она извршава. На крају, ако се
        врста означене датотеке поклапа са једном од
        врста из 
датотеке врстаExtension File Edit, онда се извршава
        одговарајућа наредба.

C-l     поново исцртава све податке у Поноћном нареднику.

C-x c   покреће наредбу 
Chmod (промена дозвола)Chmod над
        датотеком или над означеним датотекама.

C-x o   покреће наредбу 
Chown (промена власника)Chown над
        текућом датотеком или над означеним датотекама.

C-x l   покреће наредбу `веза'.

C-x s   покреће наредбу `симболичка веза'.

C-x i   поставља режим другог окна на `информације'.

C-x q   поставља режим другог окна на `брзи преглед'.

C-x !   извршава наредбу 
Критеријум попуне окнаExternal panelize.

C-x h   покреће наредбу 
Додај директоријум у брзи списакHotlist.

M-!     извршава наредбу Филтрирани приказ, која је
        описана у одељку 
наредба прегледаInternal File Viewer.

M-?     извршава наредбу 
Нађи датотекуFind File.

M-c     отвара дијалог 
Брза пром.дир.Quick cd

C-o     када се програм покреће под конзолом ГНУ-а или
        FreeBSD-а или под Икс терминалом, приказаће вам
        излаз претходне наредбе. Када се покреће под
        конзолом ГНУ-а, Поноћни наредник користи спољашњи
        програм (cons.saver) који се брине о чувању и
        враћању података на екран.

Када је при превођењу укључена подршка за подљуске, можете
било кад да притиснете C-o и то ће вас одвести назад на
главни екран Поноћног наредника; да бисте се вратили у
вашу апликацију потребно је само да поново притиснете C-o.
Ако сте зауставили апликацију користећи овај трик, нећете
моћи да извршавате друге програме из Поноћног наредника
све док не прекинете заустављену апликацију.[Directory Panels]
Директоријумска окна

Овај одељак набраја пречице које раде са директоријумским
окнима. Ако желите да сазнате како да промените изглед
окана, погледајте одељак о 
Менијима `Лево' и `Десно'Left and Right Menus.

Tab, C-i
        мења текуће окно. Старо окно постаје ново текуће
        окно а старо текуће окно постаје ново друго окно.
        Ред за бирање се помера из старог текућег окна на
        ново текуће окно.

Insert, C-t
        да бисте означили датотеке можете користити
        тастер `Insert' (низ kich1 из базе terminfo) или
        комбинацију C-t (Control-t). Да бисте одозначили
        датотеке, само поново означите означену датотеку.

M-g, M-r, M-j
        користе се за бирање највише датотеке у окну,
        средње датотеке и најниже, тим редом.

C-s, M-s
        започиње претрагу назива датотека у списку
        директоријума. Када је претрага укључена,
        кориснички унос ће бити додан на ниску за
        претрагу уместо на наредбени ред. Ако је избор
        Прикажи мини стање укључен, ниска за претрагу се
        приказује у реду мини стања. При куцању, ред за
        бирање ће се преместити на следећу датотеку,
        почевши од укуцаних слова. Тастери backspace или
        DEL се могу користити за исправљање грешака у
        куцању. Ако се комбинација C-s поново притисне,
        тражи се следеће поклапање.

M-t     смењује текући списак приказа на следећи режим
        списка приказа. Уз ово је могуће брзо прећи са
        дугачког списка на обичан или режим који је задао
        корисник.

C-\ (control-обрнута коса црта)
        приказује 
брзи списак директоријумаHotlist и пребацује
        се у изабрани директоријум.

+ (плус)
        ово се користи за избор (означавање) групе
        датотека. Поноћни наредник ће питати за регуларни
        израз који описује групу. Када су укључени
        Обрасци љуске, регуларни израз скоро да одговара
        регуларним изразима у љусци (* замењује нула или
        више знакова а ? замењује један знак). Ако су
        Обрасци љуске искључени, онда се означавање
        датотека спроводи обичним регуларним изразима
        (погледајте ed (1)).

Ако израз почиње или се завршава косом цртом (/), онда ће
уместо датотека бити изабрани директоријуми.

\ (обрнута коса црта)
        користите тастер `\' да бисте одизабрали групу
        датотека. Ово је супротно од тастера Плус.

навише, C-p
        помера ред за бирање на претходну ставку у окну.

╨╜╨░╨╜╨╕╨╢╨╡, C-n
        помера ред за бирање на следећу ставку у окну.

home, a1, M-<
        помера ред за бирање на прву ставку у окну.

end, c1, M->
        помера ред за бирање на последњу ставку у окну.

next-page, C-v
        помера ред за бирање једну страну наниже.

prev-page, M-v
        помера ред за избор једну страну навише.

M-o     поставља текући директоријум другог окна на
        текући директоријум текућег окна. Пребацује друго
        окно у режим списка по потреби. Ако тренутно окно
        приказује резултате наредбе `Пребаци у окно',
        друго окно ће бити обично.

C-PageUp, C-PageDown
        само у случају да их подржава терминал: премешта
        се у директоријум `..' и у тренутно изабран
        директоријум, тим редом.

M-y     премешта се у претходни директоријум из историје,
        еквивалент притиску < дугметом миша.

M-u     премешта се на следећи директоријум из историје,
        еквивалент притиску > дугметом миша.

M-S-h, M-H
        приказује историју директоријума, еквивалент
        притиску `v' дугметом миша.[Shell Command Line]
Наредбени ред љуске

Овај одељак набраја пречице које су корисне за избегавање
претераног куцања при уносу наредби љуске.

M-Enter копира назив тренутно изабране датотеке у
        наредбени ред.

C-Enter ради исто што и M-Enter, али ова пречица ради
        само у конзоли.

M-Tab   покреће 
допунуCompletion назива датотека, наредби,
        променљивих, корисничких имена и назива домаћина.

C-x t, C-x C-t
        копира називе означених датотека (или, ако не
        постоје означене датотеке, изабране датотеке)
        текућег окна (C-x t) или другог окна (C-x C-t) у
        наредбени ред.

C-x p, C-x C-p
        први низ тастера копира текућу путању у наредбени
        ред, а други копира путању неизабраног окна у
        наредбени ред.

C-q     наредба `цитирања' се може користити за унос
        знакова које иначе обрађује Поноћни наредник (на
        пример, симбол `+')

M-p, M-n
        користите ове пречице да бисте разгледали
        историју наредби. Тастер M-p вас води на
        претходну ставку, а M-n на следећу.

M-h     приказује историју текућег реда за унос.[General Movement Keys]
Опште пречице за кретање

Прегледач помоћи, прегледач датотека и стабло
директоријума користе заједнички код за померање. Они
стога прихватају потпуно исте пречице. Сваки од њих такође
прихвата и неке своје пречице.

Други делови Поноћног наредника користе неке од тих
пречица за кретање, па ће овај одељак можда бити од
користи и за те делове.

Up, C-p померање један ред уназад.

Down, C-n
        померање један ред унапред.

Prev Page, Page Up, M-v
        померање једну страну навише.

Next Page, Page Down, C-v
        померање једну страну наниже.

Home, A1
        померање на почетак.

End, C1 померање на крај.

Прегледач помоћи и прегледач датотека прихватају, поред
ових, и следеће пречице:

b, C-b, C-h, Backspace, Delete
        померање једну страну навише.

Space bar
        померање једну страну наниже.

u, d    померање половину стране навише или наниже.

g, G    померање на почетак или на крај.[Input Line Keys]
Пречице реда за унос

Редови за унос (који се користе за све 
наредбене редовеShell Command Line
и за дијалоге упита у програму) прихватају следеће
пречице:

C-a     поставља курсор на почетак реда.

C-e     поставља курсор на крај реда.

C-b, move-left
        помера курсор једно место улево.

C-f, move-right
        помера курсор једно место удесно.

M-f     померање једну реч унапред.

M-b     померање једну реч уназад.

C-h, backspace
        брише претходни знак.

C-d, Delete
        брише знак на том месту (преко курсора).

C-@     поставља ознаку за исецање.

C-w     копира текст између курсора и ознаке у прихватник
        и уклања текст из реда за унос.

M-w     копира текст између курсора и ознаке у
        прихватник.

C-y     враћа садржај прихватника.

C-k     брише текст од курсора до краја реда.

M-p, M-n
        Користите ове пречице да бисте разгледали
        историју наредби. Тастер M-p вас води на
        претходну ставку, а M-n на следећу.

M-C-h, M-Backspace
        брише једну реч уназад.

M-Tab   извршава 
допунуCompletion назива датотека, наредби,
        променљивих, корисничких имена и назива домаћина.

[Menu Bar]
Ред менија

Ред менија искаче када притиснете тастер F9 или притиснете
дугме миша када је показивач над највишим редом на екрану.
Ред менија садржи пет менија: `Лево', `Датотека',
`Наредба', `Избори' и `Десно'.

Менији 
`Лево' и `Десно'Left and Right Menus вам дозвољавају да измените
изглед левог и десног директоријумског окна.

Мени 
ДатотекаFile Menu садржи радње које можете извршити над
тренутно изабраном датотеком или означеним датотекама.

Мени 
НаредбаCommand Menu садржи радње које су општије и немају везе
са тренутно изабраном датотеком или означеним датотекама.

Мени 
ИзбориOptions Menu садржи радње које вам дзвољавају да
прилагодите Поноћног наредника.[Left and Right Menus]
Менији `Лево' и `Десно' (`Изнад' и `иСпод')

Изглед директоријумских окана се може мењати из менија
Лево и Десно (они се називају Изнад и иСпод када је из
дијалога избора 
ИзгледLayout изабрана положена подела окна).[Listing Mode...]
Режим списка...

Поглед режима списка се користи за приказ списка датотека;
постоје четири различита режима списка: Пун, Кратак,
Дугачак и Кориснички задан. Пун директоријумски поглед
приказује назив датотеке, величину датотеке и датум
╨╕╨╖╨╝╨╡╨╜╨╡.

Кратки поглед приказује само назив датотеке и садржи две
колоне (тиме приказујући двоструко више датотека него
други погледи). Дугачки поглед је сличан излазу наредбе
`ls -l'. Дугачки поглед заузима целу ширину екрана.

Ако изаберете `Кориснички' формат приказа, онда сами
морате задати формат приказа.

Кориснички формат приказа мора почети задавачем величине
окна. Ово може да буде `half' или `full', што задаје окно
величине пола екрана и окно величине целог екрана, тим
редом.

После величине окна, можете задати двоколонски режим окна.
Ово се задаје додавањем цифре `2' на ниску корисничког
формата.

После овога додају се називи поља са необавезним задавачем
величине. Поља која можете приказати су следећа:

name    приказује назив датотеке.

size    приказује величину датотеке.

bsize   ово је други облик формата size. Овај облик
        приказује величину датотека, а за директоријуме
        приказује само ПОД-ДИР или НАД-ДИР.

type    приказује поље врсте, ширине један. Овај знак је
        сличан оном кога приказује наредба `ls' уз
        прекидач `-F' - за извршне датотеке: *, за
        директоријуме: /, за везе: @, за утичнице: =, за
        знаковне уређаје: -, за блок уређаје: +, за цеви:
        |, за симболичке везе ка директоријумима: ~, и за
        бајате симвезе (везе које не указују ни на шта):
        !.

mark    звездица ако је датотека означена, а размак ако
        ╨╜╨╕╤ÿ╨╡.

mtime   датум последње измене датотеке.

atime   датум последњег приступа.

ctime   датум стварања датотеке.

perm    ниска која представља текуће битове дозволе
        датотеке.

mode    октална вредност која садржи текуће битове
        дозволе датотеке.

nlink   број веза које указују на датотеку.

ngid    ИБГ - идентификациони број групе (бројевна
        вредност).

nuid    КИБ - кориснички идентификациони број (бројевна
        вредност).

owner   власник датотеке.

group   група датотеке.

inode   ичвор датотеке.

Такође, можете користити следеће кључне речи да бисте
╨╖╨░╨┤╨░╨╗╨╕ ╨╕╨╖╨│╨╗╨╡╨┤ ╨╛╨║╨╜╨░:

space   размак у формату приказа.

|       додавање усправне црте у формат приказа.

Да бисте захтевали да неко поље буде фиксне величине
(задавач величине), потребно је само да додате : и жељени
број знакова у пољу (ширину). Ако се после броја налази
симбол +, онда величина задаје најмању величину поља - ако
програм открије да постоји још простора на екрану,
прошириће то поље.

На пример, Пун приказ одговара следећем формату:

half type name | size | mtime

Дугачки приказ одговара следећем формату:

full perm space nlink space owner space group space size
space mtime space name

Ево финог корисничког формата приказа:

half name | size:7 | type mode:3

Окна се могу поставити и у следеће режиме:

`Подаци'
        Приказ Подаци приказује податке о тренутно
        изабраној датотеци и, ако је то могуће, податке о
        текућем систему датотека.

`Стабло'
        Поглед Стабло је веома сличан одлици 
стабло
        директоријумаDirectory Tree. Погледајте одељак о њој за више
        информација.

`Брзи преглед'
        У овом режиму, окно ће се претворити у смањени
        
прегледачInternal File Viewer који приказује садржај тренутно
        изабране датотеке; ако изаберете окно (тастером
        `tab' или мишем), добићете приступ уобичајеним
        наредбама прегледача.[Sort Order...]
Поредак ређања...

Постоје осам поредака ређања: по имену, по врсти, по
датуму измене, по датуму приступа, по датуму измене
података ичвора, по величини, по броју ичвора, и без
ређања. У дијалогу Поредак ређања можете да изаберете
поредак ређања а такође можете и да задате да ли желите да
ређате у обрнутом поретку потврдивши кућицу `Обрни'.

Подразумевано стање је да се директоријуми ређају пре
датотека, али се ово може изменити из менија 
ИзбориOptions Menu
(избор Мешани приказ).[Filter...]
Филтар...

Наредба Филтар вам омогућава да задате образац љуске (на
пример: *.tar.gz) који датотеке морају да задовоље да би
биле приказане. Без обзира на то какав је образац филтра,
директоријуми и везе ка директоријумима су увек приказани
у директоријумском окну.[Reread]
Освежи

Наредба Освежи поново учитава списак датотека у
директоријуму. Она је корисна ако су други процеси
створили или уклонили неке датотеке. Ако сте окно попунили
називима датотека, ова наредба ће поново учитати садржај
директоријума и уклонити податке о попуни окна (Погледајте
одељак 
Критеријум попуне окнаExternal panelize за више информација).[File Menu]
Мени `Датотека'

Поноћни наредник користи тастере F1 - F10 као пречице са
тастатуре за наредбе из менија `Датотека'. Комбинације
избегавања за функцијске тастере су у ствари могућности
базе terminfo од `kf1' до `kf10'. На терминалима без
подршке за функцијске тастере, можете постићи исто то
притиском на тастер ESC и броја између 1 и 9 или 0 (што
редом одговара тастерима од F1 до F9 и F10).

Мени `Датотека' садржи следеће наредбе (пречице са
тастатуре су у заградама):

Помоћ (F1)

Покреће уграђени хипертекстуални прегледач помоћи. У
оквиру 
прегледача помоћиContents можете користити тастер `Tab' да
бисте изабрали следећу везу и тастер `Enter' да бисте
пратили ту везу. Тастерима размакница и `Backspace' се
помера напред или назад у оквиру странице помоћи. Поново
притисните тастер `F1' да бисте добили пун списак
подржаних тастера.

Мени (F2)

Покреће 
кориснички мениMenu File Edit. Кориснички мени пружа лак начин
да се корисницима понуди мени и додаје посебне одлике
Поноћном нареднику.

Прегледај (F3, Shift-F3)

Прегледа тренутно изабрану датотеку. Подразумевано је
покретање 
Уграђеног прегледача датотекаInternal File Viewer, али ако је
искључен избор `Користи уграђени преглед', ова наредба
покреће спољашњи прегледач датотека, задан у променљивој
окружења PAGER. Ако променљива PAGER није задана, биће
покренута наредба `view'. Ако уместо ове користите пречицу
Shift-F3, прегледач ће бити покренут без икаквог
форматирања или предобраде датотеке.

Филтрирано прегледање (M-!)

Ова наредба пита за наредбу и њене аргументе
(подразумевано назив тренутно изабране датотеке), а излаз
те наредбе се приказује у уграђеном прегледачу датотека.

Уреди (F4)

За сада ова наредба покреће уређивач vi, уређивач који је
задан преко променљиве окружења EDITOR или 
Уграђени
уређивач датотекаInternal File Editor ако је укључен избор use_internal_edit
(Користи уграђено уређивање).

Копирај (F5)

Приказује дијалог за унос са одредиштем које је
подразумевано директоријум у неизабраном окну и копира
тренутно изабрану датотеку (или означене датотеке, ако је
бар једна означена) у директоријум који је корисник задао
у дијалогу за унос. Током овог процеса можете притиснути
пречицу C-c или тастер ESC да бисте прекинули операцију.
За детаље о изворној масци (која је обично * или ^\(.*\)$,
у зависности од постављања избора `Користи обрасце љуске')
и могућим џокерским знацима у одредишту погледајте

Копирање/преименовање са маскомMask Copy/Rename.

На неким системима је могуће покренути копирање у позадини
притиском на дугме Позадина (или притиском на M-b у
дијалогу). Ставка 
Позадински пословиBackground jobs се користи за
управљање позадинским пословима.

Направи везу (C-x l)

Ствара тврду везу ка текућој датотеци.

Направи симвезу (C-x s)

Ствара симболичку везу ка текућој датотеци. За оне који не
знају шта су везе: стварање везе ка датотеци је помало као
копирање датотеке, али и назив изворне датотеке и назив
одредишне датотеке представљају исти лик датотеке. На
пример, ако уредите једну од те две датотеке, све измене
ће се појавити у обема датотекама. Неки људи везе (links)
зову надимцима (alias) или пречицама (shortcuts).

Тврда веза је сличнија стварној датотеци. Пошто је
направите, не постоји начин да се разликује извор од везе.
Ако обришете било које од та два, друго ће још увек бити
нетакнуто. Веома је тешко приметити да обе датотеке
представљају исти лик. Користите тврде везе када не желите
да знате шта је шта.

Симболичка веза представља упућивање на назив изворне
датотеке. Ако је изворна датотека обрисана, симболичка
веза постаје бескорисна. Веома је лако уочити да датотеке
представљају исти лик. Поноћни наредник приказује знак `@'
испрад назива датотеке ако се ради о симболичкој вези
(изузев ако се ради о симболичкој вези ка директоријуму,
када се приказује тилда (~)). Изворна датотека на коју
упућује веза се приказује у реду мини стања ако је укључен
избор Прикажи мини стање. Користите симболичке везе када
желите да избегнете забуну коју могу да изазову тврде
╨▓╨╡╨╖╨╡.

Преименуј/премести (F6)

Отвара дијалог за унос који подразумевано садржи назив
директоријума из неизабраног окна и премешта тренутно
изабрану датотеку (или означене датотеке ако постоји бар
једна означена датотека) у директоријум који је задао
корисник у дијалогу за унос. Током овог процеса, можете
притиснути C-c или ESC да бисте прекинули ову операцију.
За више детаља, погледајте горњу операцију Копирај; више
ствари је исто за обе наредбе.

на неким системима је могуће копирање у позадини преко
притиска на дугме Позадина (или притискања M-b у
дијалогу). Ставка 
Позадински пословиBackground jobs се користи за
управљање позадинским процесима.

Направи директоријум (F7)

Отвара дијалог за унос и ствара задани директоријум.

Обриши (F8)

Брише тренутно изабрану датотеку или означене датотеке у
третнутно изабраном окну. Током овог процеса можете
притиснути C-c или ESC да бисте прекинули операцију.

Брза пром.дир. (M-c) Ако вам је наредбени ред попуњен а
желите да текући директоријум поставите на неку другу
вредност, косиртите наредбу 
Брза пром.дир.Quick cd

Изабери групу (+)

Ово се користи за избор (означавање) групе датотека.
Поноћни наредник ће питати за регуларни израз који описује
групу. Када су укључени Обрасци љуске, регуларни изрази су
слични задавању датотека у оквиру љуске (* замењује нула
или више знакова а ? један знак). Ако су Обрасци љуске
искључени, онда се означавање датотека обавља обичним
регуларним изразима (погледајте ed (1)).

Да бисте означили директоријуме уместо датотека, израз
мора почињати или се завршавати знаком `/'.

Одизабери групу (\)

Користи се за одбирање групе датотека. Ово је супротна
наредба од наредбе Изабери групу.

Заврши (F10, Shift-F10)

Прекида рад у Поноћном нареднику. Када желите да завршите
рад а користите омотач љуске, користите Shift-F10. Пречица
Shift-F10 вас неће одвести на последњи директоријум који
сте посетили у Поноћном нареднику, већ ћете се вратити на
директоријум у ком сте покренули Поноћног наредника.[Quick cd]
Брза пром.дир.

Ова наредба је корисна ако вам је наредбени ред попуњен а
желите да 
промените текући директоријумThe cd internal command без потребе да
исечете и залепите наредбени ред. Ова наредба отвара мали
дијалог у ком можете да унесете све што бисте унели после
наредбе cd (промени директоријум) у наредбеном реду и онда
притиснете тастер `enter'. Ово укључује све ствари које се
већ налазе у 
уграђеној наредби промене директоријумаThe cd internal command.[Command Menu]
Мени `Наредба'

Наредба 
Стабло директоријумаDirectory Tree приказује илустрацију стабла
директоријума.

Наредба 
Нађи датотекуFind File вам омогућава да тражите жељену
датотеку. Наредба `Размени окна' размењује садржаје два
директоријумска окна.

Наредба `Укључи/искључи окна' приказује излаз последње
наредбе љуске. Ово ради само у Икс терминалу или у конзоли
ГНУ-а или FreeBSD-а.

Наредба Упореди директоријуме (C-x d) упоређује
директоријумска окна једно са другим. Тада можете
користити наредбу Копирај (F5) да бисте изједначили окна.
Постоје три начина упоређивања. Брзи начин упоређује само
величину и датум датотека. Темељни начин упоређује сваки
бајт са сваким бајтом датотека. Темељни начин није
доступан ако машина не подржава системски позив mmap(2).
Начин упоређивања Само величина упоређује само величине
датотека, а не проверава садржаје или датуме датотека.

Историја наредби приказује списак откуцаних наредби.
Изабрана наредба се копира у наредбени ред. Историји
наредби се може приступити преко пречица M-p и M-n.

Наредба 
Брзи списак директоријума (C-\)Hotlist убрзава постављање
текућег директоријума на један од често коришћених
директоријума.

Наредба 
Критеријум попуне окнаExternal panelize вам омогућава да извршите
спољашњи програм и проследите излаз тог програма као
садржај тренутног окна.

Наредба 
Уреди датотеку врстаExtension File Edit вам омогућава да задате
програме који се извршавају када покушате да извршите,
прегледате, уређујете или радите прегршт других ствари над
датотекама извесних врста (наставака назива датотека после
тачке). Наредба 
Уреди датотеку менијаMenu File Edit се може користити
за уређивање корисничког менија (који се појављује
притиском на тастер F2).[Directory Tree]
Стабло директоријума

Наредба Стабло директоријума приказује илустрацију стабла
директоријума. Можете да изаберете директоријум из стабла
а Поноћни наредник ће поставити тај директоријум за
текући.

Постоје два начина да покренете ову наредбу. Права наредба
`Стабло директоријума' је доступна из менија `Наредбе'.
Други начин је да изаберете поглед Стабло из менија `Лево'
или `Десно'.

Да би вас ослободио дугих застоја, Поноћни наредник ствара
илустрацију стабла уз помоћ претраге малог подскупа свих
директоријума. Ако директоријума кога желите да видите
нема, померите се у његов родитељски директоријум и
притисните C-r (или F2).

Можете да користите следеће пречице:

Дозвољене су 
Опште пречице за кретањеGeneral Movement Keys.

Enter. У оквиру стабла директоријума, излази из стабла
директоријума и прелази у овај директоријум у текућем
окну. У погледу Стабло, прелази у овај директоријум у
другом окну и остаје у режиму погледа Стабло за текуће
╨╛╨║╨╜╨╛.

C-r, F2 (Освежи). Освежава садржај овог директоријума.
Користите ову пречицу када је илустрација стабла
застарела: када недостају директоријуми или су приказани
директоријуми који више не постоје.

F3 (Заборави). Брише овај директоријум из илустрације
стабла. Користите ово да бисте уклонили непотребне ставке
из стабла. Ако желите да вратите директоријум назад у
илустрацију стабла, притисните F2 над његовим родитељским
директоријумом.

F4 (Статично/динамично). Смењује режим између режима
динамичне навигације (подразумевано) и статичне
навигације.

У режиму статичне навигације можете да користите тастере
Навише и Наниже да бисте изабрали директоријум. Приказани
су сви познати директоријуми.

У режиму динамичне навигације можете користити тастере
Навише и Наниже да бисте изабрали директоријум-потомка,
тастер Налево да бисте прешли у родитељски директоријум и
тастер Надесно да бисте прешли у директоријум-дете.
Приказују се само родитељски, директоријум-потомак и
директоријуми-деца, док су други изостављени. Илустрација
стабла се динамички мења при проласку кроз њу.

F5 (Копирај). Копира директоријум.

F6 (ПимПрм). Премешта директоријум.

F7 (НапДир). Прави нови директоријум у текућем
директоријуму.

F8 (Обриши). Брише овај директоријум из система датотека.

C-s, M-s. Тражи следећи директоријум који задовољава ниску
претраге. Ако такав директоријум не постоји, ове пречице
ће се померити један ред надоле.

C-h, Backspace. Брише последњи знак из ниске претраге.

Било који други знак. Додаје знак у ниску претраге и
помера се на следећи директоријум чији назив почиње тим
знаковима. У погледу Стабло морате прво да укључите режим
претраге притиснувши C-s. Ниска претраге се приказује у
реду мини стања.

Следеће радње су доступне само у стаблу директоријума. Оне
нису подржане у погледу Стабло.

F1 (Помоћ). Покреће прегледач помоћи и приказује овај
одељак.

Esc, F10. Излази из стабла директоријума. Не мења
директоријум.

Подржан је миш. Двоструки притисак се понаша као тастер
`Enter'. Погледајте и одељак о 
подршци за мишаMouse Support.[Find File]
Нађи датотеку

Одлика Нађи датотеку прво пита за почетни директоријум
претраге и назив датотеке. Притискањем дугмета Стабло
можете изабрати почетни директоријум из илустрације 
стабла
директоријумаDirectory Tree.

Поље Саржај прихвата регуларне изразе који су слични
програму egrep(1). Ово значи да морате да наводите знакове
са посебним значењем преко знака `\'; нпр. ако тражите
ниску `strcmp (' мораћете да унесете `strcmp \(' (без
╨╖╨╜╨░╨║╨╛╨▓╨░ ╨╜╨░╨▓╨╛╨┤╨░).

Можете да почнете претрагу притискањем дугмета У реду.
Током претраге можете да обуставите поступак преко дугмета
Обустави а да наставите преко дугмета Настави.

Можете да разгледате списак датотека уз помоћ тастера
Стрелица нагоре и Стрелица надоле. Дугме Пром.дир. ће
прећи у директоријум у ком се налази тренутно изабрана
датотека. Дугме Поново ће упитати за параметре нове
претраге. Дугме Заврши завршава операцију претраге. Дугме
Претвори у окно ће ставити нађене датотеке у текуће
директоријумско окно, да бисте могли да спроведете додатне
операције над њима (преглед, копирање, премештање,
брисање, итд.) После претварања у окно можете да
притиснете C-r да бисте се вратили на обичан режим списка
датотека.

Можете да направите списак директоријума које би наредба
Нађи датотеку требало да прескочи приликом претраге (на
пример, ако желите да избегнете претраге на CD-ROM-у или
директоријуму МСД (мрежног система датотека) који је
монтиран преко споре везе).

Директоријуме које би требало избегавати би требало
навести у променљивој find_ignore_dirs у одељку Misc ваше
датотеке ~/.mc/ini.

Директоријуме би требало раздвајати двотачком; ево
примера:

[Misc]
find_ignore_dirs=/cdrom:/nfs/wuarchive:/afs

Можете да размотрите и употребу наредбе 
Критеријум попуне
окнаExternal panelize за неке операције. Наредба Нађи датотеку је намењена
само за једноставне упите, док уз наредбу Критеријум
попуне окна можете спроводити и најмистериозније претраге.[External panelize]
Критеријум попуне окна

Наредба Критеријум попуне окна вам омогућава да извршите
спољашњи програм и да његов излаз претворите у садржај
текућег окна.

На пример, ако желите да у једном окну радите са свим
симболичким везама из текућег директоријума, можете да
користите критеријум попуне окна да бисте покренули
следећу наредбу:

find . -type l -print

По завршетку наредбе, директоријумски садржај окна неће
више бити списак свих датотека у директоријуму, већ списак
свих симболичких веза.

Ако желите да окно попуните списком свих датотека које сте
преузели са сервера FTP-а, можете да користите следећу
наредбу awk-а да бисте издвојили назив датотеке из
датотека дневника преноса:

awk '$9 ~! /incoming/ { print $9 }' < /usr/adm/xferlog

Можете и сачувати често коришћене критеријуме попуне окна
под описним називима, тако да се они касније могу брзо
позвати. Ово се може урадити куцањем наредбе у реду за
унос и притиском на дугме Додај ново. Онда унесите назив
под којим желите да се сачува наредба. Следећи пут само
изаберите ту наредбу из списка - више никад нећете морати
да је укуцавате.[Hotlist]
Брзи списак

Наредба Брзи списак директоријума приказује натписе
директоријума у брзом списку директоријума. Поноћни
наредник ће прећи у директоријум који одговара изабраном
натпису. Можете да уклоните постојеће и да доадте нове
парове натписа и назива директоријума. Да бисте брзо
додали нове дирекотријуме, можете да користите наредбу
Додај у брзи списак (C-x h), која додаје текући
директоријум у брзи списак директоријума, питавши само за
натпис.

Ово убрзава промену директоријума на неки од често
коришћених директоријума. Можете да размислите и о
коришћењу променљиве CDPATH, као што је описано у опису

наредбе уграђена пром.дир.The cd internal command[Extension File Edit]
Уреди датотеку врста

Ово покреће ваш уређивач над датотеком ~/.mc/bindings.
Формат ове датотеке је следећи:

Сви редови који почињу на # или празни редови се одбацују.

Редови који почињу у првој колони би требало да су у
следећем формату:

кључна_реч/израз, тј. све од косе црте до знака за нови
ред је израз.

кључна_реч може да буде:

shell   - израз је врста (без џокерских знакова).
        Датотека задовољава услов ако се њено име
        завршава на израз. На пример, израз: shell/.tar
        задовољава *.tar.

regex   - израз је регуларни израз. Датотека задовољава
        услов ако њен назив задовољава регуларни израз.

type    - израз је регуларни израз. Датотека задовољава
        услов ако излаз наредбе file %f без почетног дела
        `назив_датотеке:' задовољава регуларни израз
        израз.

default - (подразумевано) задовољава било која датотека.
        израз се занемарује.

include - означава општи одељак. израз је назив одељка.

Други редови би требало да почињу размаком или табулатором
и требало би да су у формату: кључна_реч=наредба (без
размака око знака =), где би кључна_реч требало да буде:
Open (покретање при притиску на тастер `Enter' или
двоструком притиску дугмета миша), View (преглед са F3),
Edit (уређивање са F4) или Include (за додавање правила из
општег одељка). наредба је било која наредба љуске од
једног реда, уз једноставну 
замену макроаMacro Substitution.

Правила се задовољавају од врха до дна, па је стога
редослед битан. Ако одговарајућа радња не постоји,
претрага се наставља, као да правило није ни постојало
(нпр. ако датотека задовољава први и други унос а радња
под `View' (Преглед) недостаје у првом уносу, онда ће се
при притиску на F3 користити радња под `View' из другог
уноса). Правило default (подразумевано) би требало да
задовољи све радње.[Background jobs]
Позадински послови

Ово вам омогућава да управљате стањем било ког позадинског
процеса Поноћног наредника (за сада се у позадини могу
обављати само копирање и премештање датотека). Одавде
можете да заустављате, поново покрећете и убијате
позадинске послове.[Menu File Edit]
Уреди датотеку менија

Кориснички мени је мени корисних радњи кога корисник може
прилагођавати. Када приступите корисничком менију, користи
се датотека .mc.menu из текућег директоријума, уколико она
постоји, али само уколико је њен власник корисник или
администратор (root) и није дозвољен упис у њу од стране
других (света). Ако таква датотека није нађена, на исти
начин се покушава са датотеком ~/.mc/menu, а иначе ПН
користи подразумевану датотеку менија за цео систем
/usr/share/mc/mc.menu.

Формат датотеке менија је веома једноставан. Редови који
почињу било чим осим размака или табулатора се узимају за
ставке менија (да би се користио за пречицу, први знак би
требало да буде слово). Сви редови који почињу размаком
или табулатором су наредбе које ће се извршити при избору
тог уноса.

Када је неки од избора изабран, сви наредбени редови
избора се копирају у привремену датотеку у привременом
директоријуму (обично /usr/tmp) и онда се та датотека
извршава. Ово омогућава кориснику да у меније смести
обичне наредбе љуске. Такође, пре извршавања кода менија
се примењује једноставна замена макроа. За више
информација, погледајте одељак 
замена макроаMacro Substitution.

Ево примера датотеке mc.menu:

A    Истреса садржај тренутно изабране датотеке
    od -c %f

B    Уређује пријаву грешке и шаље је администратору
    I=`mktemp ${MC_TMPDIR:-/tmp}/mail.XXXXXX` || exit 1
    vi $I
    mail -s "Грешка у поноћном нареднику" root < $I
    rm -f $I

M    Чита пошту
    emacs -f rmail

N    Чита вести са Usenet-а
    emacs -f gnus

H    Позива читач хипертекста info
    info

J    Рекурзивно копира текући директоријум у друго окно
    tar cf - . | (cd %D && tar xvpf -)

K    Прави издање текућег поддиректоријума
    echo -n "Назив датотеке за расподелу: "
    read tar
    ln -s %d `dirname %d`/$tar
    cd ..
    tar cvhf ${tar}.tar $tar

= f *.tar.gz | f *.tgz & t n
X       Издваја садржај компримоване датотеке врсте `tar'
    tar xzvf %f

Услови подразумевања

Пре сваке ставке менија могу се навести услови. Услов мора
да почиње од прве колоне са знаком `='. Ако је услов
тачан, ставка менија ће бити подразумевана ставка.

Синтакса услова:     = <под-усл>
  или:            = <под-усл> | <под-усл> ...
  или:            = <под-усл> & <под-усл> ...

Под-услови могу да буду:

  y <образац>        синтакса тренутне датотеке задовољава образац.
            (само у менију уређивача)
  f <образац>        назив текуће датотеке задовољава образац?
  F <образац>        датотека у другом окну задовољава образац?
  d <образац>        текући директоријум задовољава образац?
  D <образац>        други директоријум задовољава образац?
  t <врста>        врста текуће датотеке је <врста>?
  T <врста>        врста друге датотеке је <врста>?
  x <називдат>        да ли је датотека извршна?
  ! <под-усл>        негира резултат под-услова

Образац је обичан образац љуске или регуларни израз, што
зависи од избора `обрасци љуске'. Можете да заобиђете
глобалну вредност избора `обрасци љуске' стављањем
`shell_patterns=x' у први ред датотеке менија (`x' може да
буде 0 или 1).

Врсту чине један или више следећих знакова:

  n    није директоријум
  r    обична датотека
  d    директоријум
  l    ╨▓╨╡╨╖╨░
  c    знаковни уређај
  b    блок уређај
  f    ПРУПРИ - први у, први из (FIFO, цев)
  s    утичница
  x    извршна датотека
  t    означено

На пример, `rlf' означава обичну датотеку, везу или
прупри. Врста `t' је помало посебна, јер делује над окном
уместо над датотеком. Услов `=t t' је тачан уколико
постоје означене датотеке у текућем окну а нетачан уколико
не постоје.

Ако услов почиње са `=?' уместо са `=' биће приказан траг
за поправљање кадгод се рачуна вредност услова.

Услови се рачунају слева надесно. Ово значи да се
    = f *.tar.gz | f *.tgz & t n
рачуна као
    ( (f *.tar.gz) | (f *.tgz) ) & (t n)

Ево примера употребе услова:

= f *.tar.gz | f *.tgz & t n
L    Набраја садржај компримоване архиве врсте `tar'
    gzip -cd %f | tar xvf -

Услови додавања

Ако услов почиње знаком `+' (или `+?') уместо знаком `='
(или `=?'), онда се назива условом додавања. Ако је такав
услов тачан, ставка менија ће бити укључена у мени. Ако је
услов нетачан, ставка менија неће бити укључена у мени.

Можете да комбинујете услове подразумевања са условима
додавања почињући услов знаком `+=' или `=+' (или `+=?'
или `=+?' ако желите траг за поправљање). Ако желите да
користите два различита услова - један за додавање а други
за подразумевање, можете да пре ставке менија ставите два
реда услова, један који почиње знаком `+' и други који
почиње знаком `='.

Коментари почињу знаком `#'. Додатни редови коментара
морају да почињу знаком `#', размаком или табулатором.[Options Menu]
Мени `Избори'

Поноћни наредник поседује неке изборе који се могу
смењивати из неколико дијалога који су доступни из овог
менија. Избори су укључени ако се испред њих налазе
звездица или знак `x'.

Наредба 
ПодешавањаConfiguration отвара дијалог из кога можете променити
већину поставки Поноћног наредника.

Наредба 
ИзгледLayout отвара дијалог из кога можете задати
прегршт избора који управљају изгледом екрана ПН.

Наредба 
ПотврдеConfirmation отвара дијалог из кога можете задати које
радње желите да потврђујете.

Наредба 
Битова у приказуDisplay bits отвара дијалог из кога можете да
изаберете које знакове ваш терминал може да прикаже.

Наредба 
Научи тастереLearn keys отвара дијалог из кога можете да
испробате тастере који не функционишу на неким терминалима
и да их поправите.

Наредба 
Виртуални СДVirtual FS отвара дијалог из кога можете да
задате неке изборе који су у вези са ВСД.

Наредба 
Сачувај подешавањаSave Setup чува текуће поставке менија
`Лево', `Десно' и `Избори'. Такође се чува и нешто других
поставки.[Configuration]
Подешавања

Избори из овог дијалога се деле у три групе: Избори окна,
Пауза после покретања и Други избори.

Избори окна

Прикажи резервне датотеке. Ако је ово укључено, Поноћни
наредник ће приказати датотеке које се завршавају тилдом
(~). Иначе оне неће бити приказане (као код избора `-B'
ГНУ-ове наредбе `ls').

Прикажи сакривене датотеке. Ако је ово укључено, Поноћни
наредник ће приказати све датотеке које почињу тачком (као
наредба `ls -a').

После ознаке иди доле. Ако је ово укључено, ред за бирање
ће се померати надоле када означите датотеку (било преко
C-t или тастера `Insert').

Падајући менији. Ако је овај избор укључен, падајући
менији биће отворени приликом притиска на тастер F9.
Иначе, добићете само наслов менија и мораћете да мени
отворите преко тастера са стрелицама или пречицама.
Препоручује се да користите пречице.

Мешани приказ. Ако је овај избор укључен, датотеке и
директоријуми ће бити приказани помешано. Ако је овај
избор искључен, директоријуми (и везе ка директоријумима)
ће бити приказани на почетку списка а друге датотеке испод
њих.

Брзо учитавање директоријума. Ако је овај избор укључен,
Поноћни наредник ће употребљавати трик да одреди да ли се
садржај директоријума променио. Трик се састоји у томе да
се директоријум освежава само ако је промењен и-чвор
директоријума; ово значи да се поновно учитавање дешава
само при стварању или брисању датотека. Ако је оно што се
променило и-чвор датотеке у директоријуму (промена
величине датотеке, режима или власника, итд.), приказ се
не ажурира. Тада, уколико сте укључили овај избор, морате
ручно (уз C-r) да освежите садржај директоријума.

Пауза после покретања

После извршавања ваших наредби, Поноћни наредник се може
паузирати, тако да имате могућност да прегледате излаз
наредбе. Постоје три могуће поставке ове променљиве:

Никад. Ово значи да не желите да видите излаз ваше
наредбе. Ако користите конзолу ГНУ-а или FreeBSD-а или Икс
терминал, моћи ћете да видите излаз наредбе куцајући C-o.

На глупим терминалима. Добићете поруку о паузи на
терминалима који нису способни да прикажу излаз последње
извршене наредбе (сваки терминал који није Икс терминал
или конзола ГНУ-а).

Увек. Програм ће паузирати после извршавања свих ваших
наредби.

Други избори

Брбљиви рад. Ово смењује брбљивост (приказивање дијалога
за сваку операцију) код операција копирања, преименовања и
брисања. Ако имате спори терминал, можда ћете желети да
искључите брбљиви рад. Он се аутоматски искључује ако је
брзина вашег терминала мања од 9600 б/с.

Рачунај укупне збирове. Ако је овај избор укључен, Поноћни
наредник рачуна укупне величине у бајтовима и укупни број
датотеке пре било које операције копирања, преименовања и
брисања. Ово ће вам приказати тачније показатеље напретка
науштрб нешто брзине. Овај избор нема ефекта ако је
искључен избор Брбљиви рад.

Обрасци љуске. Наредбе избора, одизбора и филтрирања
подразумевано користе љусколике регуларне изразе. Да би се
ово постигло, примењују се следећа претварања: знак `*' се
замењује ниском `.*' (нула или више знакова); знак `?' се
замењује знаком `.' (тачно један знак) а знак `.'
дословном тачком. Ако је овај избор искључен, регуларни
изрази су као они описани у упутству за ed(1).

Аутоматско чување подешавања. Ако је овај избор укључен,
подесиви избори Поноћног наредника ће бити сачувани у
датотеци ~/.mc/ini при изласку из Поноћног наредника.

Аутоматски менији. Ако је овај избор укључен, при
покретању Поноћног наредника ће бити позван кориснички
мени. Ово је корисно за изградњу менија за почетнике.

Користи уграђени уређивач. Ако је овај избор укључен, за
уређивање датотека ће бити коришћен уграђени уређивач
датотека. Ако је овај избор искључен, биће коришћен
уређивач задан у променљивој окружења EDITOR. Ако уређивач
није задан, биће коришћен vi. Погледајте одељак о

уграђеном уређивачу датотекаInternal File Editor.

Користи уграђени прегледач. Ако је овај избор укључен, за
преглед датотека биће коришћен уграђени прегледач
датотека. Ако је овај избор искључен, биће коришћен
страничник задан у променљивој окружења PAGER. Ако
страничник није задан, биће коришћена наредба view.
Погледајте одељак о 
уграђеном прегледачу датотекаInternal File Viewer.

Допуна: прикажи све. У случају да је допуна двосмислена,
Поноћни командир ће подразумевано отворити прозор са свим
могућим 
допунамаCompletion, али само уколико притиснете M-Tab и
други пут. Први пут ће само допунити онолико колико је то
могуће и писнути у случају двосмислености. Укључите овај
избор ако желите да видите све могуће допуне после само
једног притиска на M-Tab.

Ротирајућа црта. Ако је овај избор укључен, Поноћни
наредник ће у својству показатеља напретка приказати
ротирајућу црту у доњем десном углу.

Lynx-олико кретање. Ако је овај избор укључен, моћи ћете
да користите тастере са стрелицама да бисте се аутоматски
пребацили у директоријум ако је текући избор
поддиректоријум а наредбени ред празан. Подразумевано је
овај избор искључен.

Пром.дир. прати везе. Овај избор, у случају да је
постављен, казује Поноћном нареднику да прати логички
ланац директоријума при промени текућег директоријума,
било у окнима, било при коришћењу наредбе `cd' (промена
директоријума). Ово је подразумевано понашање љуске
`bash'. Када је овај избор искључен, Поноћни наредник ће
пратити праву структуру директоријума, па ће вас наредба
`cd ..' (постављање текућег директоријума на родитељски
директоријум), у случају да сте ушли у директоријум преко
везе, пребацити у стварног родитеља текућег директоријума,
а не у директоријум у ком је веза.

Безбедно брисање. Ако је овај избор укључен, он отежава
ненамерно брисање датотека. Наиме, тада је подразумевани
избор у дијалозима потврде `Не' уместо `Да'. Овај избор је
подразумевано искључен.[Layout]
╨ÿ╨╖╨│╨╗╨╡╨┤

Дијалог Изглед вам омогућује да промените општи изглед
екрана. Можете да задате да ли ће бити приказани ред
менија, наредбени одзивник, ред савета и ред функцијских
тастера. У конзолама ГНУ-а или FreeBSD-а можете да задате
колико редова је приказано у прозору излаза.

Остатак екранске области заузимају два директоријумска
окна. Можете да задате да ли се та област дели усправно
или положено. Подела може бити подједнака или можете да
задате неједнаку поделу.

Можете да задате да ли би требало истицати посебним 
╨▒╨╛╤ÿ╨░╨╝╨░Colors
дозволе и врсте датотека. Ако је укључено истицање
╨┤╨╛╨╖╨▓╨╛╨╗╨░, ╨┤╨╡╨╗╨╛╨▓╨╕ 
поља приказаListing Mode... perm (дозволе) и mode
(окталне дозволе), који се примењују на корисника Поноћног
наредника ће бити истакнути бојом коју задаје кључна реч
selected. Ако је укључено истицање врста датотека,
датотеке се фарбају у складу са њиховом врстом (нпр.
директоријум, датотека сржи, извршна датотека, итд.).

Ако је укључен избор Прикажи мини стање, при дну окана се
приказује један ред података о стању тренутно изабране
ставке.

Када је покренут у имитатору терминала за Икс, Поноћни
наредник поставља наслов терминалског прозора на текући
радни директоријум и ажурира га по потреби. Ако је ваш
имитатор терминала покварен и видите неисправан излаз при
покретању и промени текућег директоријума, искључите избор
Наслов прозора Икс терминала.[Confirmation]
Потврде

У овом менију можете подесити изборе потврде при брисању,
преписивању датотека, извршавању датотека притиском на
тастер `enter' и завршавању рада у програму.[Display bits]
Битова у приказу

Ово се користи за подешавање опсега видљивих знакова на
екрану. Ово подешавање може да буде `7 бита' или `7-bit
ASCII' ако ваш терминал или библиотека `curses' подржавају
само седмобитни излаз. Поставка `ISO-8859-1' приказује све
знаке из мапе изо 8859-1 а `Пуно осмобитно' је за оне
терминале који могу да прикажу пуне осмобитне знаке.[Learn keys]
Научи тастере

Овај дијалог вам омогућава да испробате и промените
функцијске тастере, курсорске стрелице и неке друге
тастере, како би они исправно радили на вашем терминалу.
Често ово није случај, јер су многе терминалске базе
непотпуне или покварене.

Можете се кретати уз помоћ тастера `Tab' и пречица за
кретање програма `vi' (`h' лево, `j' наниже, `k' навише и
`l' десно). Чим једном притиснете било који тастер за
померање курсора и он је препознат, можете користити и
њега.

Можете испробавати тастере притиском на сваки од њих. Када
притиснете тастер и он је исправно препознат, поред назива
тог тастера би требало да се појави `Да'. Чим је тастер
означен са `Да', он поприма своје уобичајено значење, нпр.
при првом притиску на F1 обавиће се само провера тог
тастера, али после ње ће притисак на тај тастер приказати
помоћ. Исто важи и за тастере са стрелицама. Тастер `Tab'
би требало увек да функционише.

Ако неки тастери не раде исправно, нећете видети `Да' при
притиску на њих. Онда ћете можда желети да их измените. То
можете учинити притиском на дугме са називом тог тастера
(мишем или притиском на тастер `Enter' или размакницу
после бирања дугмета тастером `Tab' или стрелицама). Онда
ће се појавити прозор који ће од вас тражити да притиснете
тај тастер. Притисните га и сачекајте док прозор не
нестане. Ако желите да прекинете, притисните само једном
тастер `Escape' и сачекајте.

Кад завршите са свим тастерима, можете да их сачувате.
Дефиниције тастера које сте задали ће бити уписане у
одељак [terminal:TERM] ваше датотеке ~/.mc/ini (где `TERM'
представља назив вашег текућег терминала). Дефиниције
тастера који су већ исправно радили се не чувају.[Virtual FS]
Виртуални СД

Овај избор вам пружа могућност управљања подешавањима

виртуалног система датотекаVirtual File System.

Поноћни наредник чува у меморији податке о неким
виртуалним системима датотека да би убрзао приступ
датотекама из тог система (нпр. спискови датотека
добављени са сервера FTP-а).

Такође, како би приступио садржају компримованих датотека
(нпр. компримованих датотека врсте `tar'), Поноћни
наредник мора да створи привремену некомпримовану датотеку
на вашем диску.

Како и подаци у меморији и привремене датотеке на диску
заузимају ресурсе, можда ћете желети да подесите параметре
остављених података како бисте смањили количину
употребљених ресурса или повећали брзину приступа често
коришћеним системима датотека.

Систем датотека врсте `tar' мора да прочита целу датотеку
само да би приказао списак датотека, због формата архива
врсте `tar'. Како је већина датотека врсте `tar' обично
компримована, (обичне датотеке врсте `tar' су угрожена
врста), систем датотека врсте `tar' мора да их отпакује на
диск, на привремено место, и тек тада приступи отпакованој
датотеци као што би приступио обичној датотеци врсте
`tar'.

Сад, пошто сви ми волимо да разгледамо датотеке и датотеке
врсте `tar' свуда на диску, уобичајено је да ћете
напустити датотеку врсте `tar' и касније је поново
посетити. Пошто је отпакивање споро, Поноћни наредник ће
на одређено време смештати све податке у меморију. Када то
одређено време истекне, биће ослобођени сви ресурси
додељени том систему датотека. Подразумевано време чекања
је један минут.


Систем датотека FTP-аFTP File System (ftpfs) вам омогућава да
разгледате директоријуме на удаљеним серверима FTP-а. Он
садржи неколико избора.

анонимна лозинка за ftp је лозинка која ће се користити
када се пријављујете као `anonymous'. Нека места захтевају
исправну адресу епоште. Са друге стране, вероватно не
желите да остављате вашу праву адресу епоште на
непровереним местима, а посебно уколико не користите
филтрирање нежељене поште.

ftpfs чува списак директоријума који добавља са сервера
FTP-а у остави. Време трајања оставе се може подесити
избором `истекло време за оставу дир. ftpfs-а'. Ниска
вредност овог избора може успорити сваку радњу над
ftpfs-ом, јер онда свака радња захтева слање захтева
серверу FTP-а.

Можете да задате посредничког домаћина FTP-а. Пазите, јер
је већина модерних заштитних зидова у потпуности
неприметна, макар за FTP (погледајте доле), па се
посредници за FTP сматрају застарелим.

Ако није укључено Увек користи посредника за ftp, можете
да користите узвичник да бисте укључили посредника за
извесне домаћине. Погледајте одељак 
Систем датотека FTP-аFTP File
Systemза примере.

Ако је овај избор укључен, програм ће или: гледати
датотеку /usr/lib/mc/mc.no_proxy и тражити редове који
садрже називе домаћина који су локални (ако назив домаћина
почиње тачком, претпоставља се да се ради о домену) и
претпоставиће да су називи домаћина без тачака непосредно
приступачни. Свим другим домаћинима ће се приступати кроз
заданог посредника за FTP.

Можете да укључите употребу датотеке ~/.netrc, у којој се
чувају корисничка имена и лозинке за сервере ftp-а.
Погледајте netrc(5) за опис формата датотке .netrc.

Користи пасивни режим укључује употребу пасивног режима
FTP-а, при коме повезивање ради преноса података покреће
клијент, а не сервер. Овај избор се препоручује и
подразумевано је укључен. Ако се овај избор искључи,
податковна повезивања покреће сервер. Ово може да не ради
са одређеним заштитним зидовима.[Save Setup]
Сачувај подешавања

При покретању, Поноћни наредник ће покушати да учита
податке о покретању из датотеке ~/.mc/ini. Ако ова
датотека не постоји, учитаће податке из датотеке са
подешавањима за цео систем. Ако ни она не постоји, ПН ће
користити подразумеване поставке.

Наредба Сачувај подешавања ствара датотеку ~/.mc/ini
чувањем текућих поставки менија 
`Лево', `Десно'Left and Right Menus и

`Избори'Options Menu.

Ако укључите избор Аутоматско чување подешавања, ПН ће
увек чувати текуће поставке при излазу.

Постоје и поставке које се не могу променити из менија. Да
бисте променили те поставке, морате да уређујете датотеку
са поставкама из вашег омиљеног уређивача. Погледајте
одељак 
Посебне поставкеSpecial Settings за више информација.

[Executing operating system commands]
Извршавање наредби оперативног система

Можете да извршите наредбе укуцавши их непосредно у ред за
унос Поноћног наредника, или избором програма кога желите
да извршите редом за бирање у окну и притиском на тастер
`Enter'.

Уколико притиснете тастер `Enter' над датотеком која није
извршна, Поноћни наредник ће упоредити врсту изабране
датотеке са врстама из 
датотеке врстаExtension File Edit. Ако је пронађена
врста која одговара траженој, онда ће се извршити код
придружен тој врсти. Пре извршења наредбе врши се веома
једноставно 
раширење макроаMacro Substitution.[The cd internal command]
Уграђена наредба пром.дир.

Наредбу cd (промена текућег директоријума) тумачи Поноћни
наредник; она се не предаје наредбеној љусци ради
извршавања. Стога се можда неће вршити сва она згодна
раширења и замене макроа које обавља ваша љуска, иако ће
се нека примењивати:

Замена тилде. Тилда (~) ће се заменити називом вашег
домаћег директоријума, а ако додате корисничко име после
тилде, биће замењена називом корисничког директоријума
заданог корисника.

На пример, ~guest представља домаћи директоријум корисника
guest, а ~/guest је директоријум под именом guest у вашем
домаћем директоријуму.

Претходни директоријум. Можете скочити на директоријум
који сте претходно користили уз посебан назив
директоријума: `-', овако: cd -

Директоријуми CDPATH-а. Ако се директоријум задан у
наредби cd не налази у текућем директоријуму, Поноћни
наредник ће користити вредност променљиве окружења CDPATH
да би тражио директоријум у било ком директоријуму
наведеном у тој променљивој.

На пример, могли бисте да подесите вашу променљиву CDPATH
на ~/src:/usr/src, тиме омогућивши да пређете у било који
поддиректоријум унутар директоријума ~/src и /usr/src, и
то са било ког места у систему датотека, користећи његов
релативни назив (нпр. cd linux би вас одвело у
/usr/src/linux).[Macro Substitution]
Замена макроа

Приликом приступа 
корисничком менијуMenu File Edit, извршења 
наредбе
зависне од врстеExtension File Edit, или покретања наредбе из уноса
наредбеног реда, врши се једноставна замена макроа.

Макрои су следећи:

%i      Увлачење белинама, једнако позицији колоне
        курсора. Примењује се само у менију уређивача.

%y      Врста синтаксе текуће датотеке. Примењује се само
        у менију уређивача.

%k      Назив датотеке блока уређивача.

%e      Назив датотеке са грешкама.

%m      Назив текуће датотеке менија.

%f и %p Назив текуће датотеке.

%x      Врста текуће датотеке.

%b      Назив текуће датотеке без врсте.

%d      Назив текућег директоријума.

%F      Назив текуће датотеке у неизабраном окну.

%D      Назив директоријума у неизабраном окну.

%t      Тренутно означене датотеке.

%T      Означене датотеке у неизабраном окну.

%u и %U Слични макроима %t и %T, али с том разликом што
        се датотеке одозначавају. Можете да користите
        овај макро једном за ставку менија или датотеку
        врста, јер при следећем извршавању ниједна
        датотека неће бити означена.

%s и %S Код изабраних датотека: означене датотеке,
        уколико постоје. У супротном, назив текуће
        датотеке.

%cd     Ово је посебан макро који се користи за
        постављање текућег директоријума на директоријум
        задан пре макроа. Ово се пре свега користи као
        спрега за 
виртуални систем датотекаVirtual File System.

%view   Овај макро се користи за покретање уграђеног
        прегледача. Он се може користити засебно, или уз
        аргументе. Уколико му задате аргументе, они би
        требало да се окруже витичастим заградама.

        Аргументи су следећи: ascii да би се захтевао
        режим аскија; hex да би се захтевао хексадекадни
        режим; nroff да би се наложило прегледачу да
        тумачи низове за полуцрна слова и подвлачење
        програма nroff; unformatted да би се наложило
        прегледачу да не тумачи наредбе nroff-а за
        полуцрна слова и подвлачење.

%%      Знак %

%{неки текст}
        Пита за замену. Приказује се прозор за унос а
        текст унутар витичастих заграда се користи као
        одзивник. Макро се замењује текстом који је унео
        корисник. Корисник може да притисне тастере ESC
        или F10 за поништавање. Овај макро још увек не
        ради у наредбеном реду.

%var{ENV:подраз}
        Уколико променљива љуске ENV није постављена,
        користи се вредност подраз. Иначе, користи се
        вредност променљиве ENV.[The subshell support]
Подршка за подљуске

Подршка за подљуске је избор у време превођења програма;
она ради са љускама bash, tcsh и zsh.

Када се код подљуске покрене, Поноћни наредник ће зачети
упоредни примерак љуске (оне задане у променљивој SHELL, а
ако она није задана, онда оне у датотеци /etc/passwd) и
покренути га у псеудотерминалу; уместо се да покреће нова
љуска сваки пут при извршењу наредбе, наредба ће бити
прослеђена подљусци као да сте је ви укуцали. Ово вам
омогућава и да мењате променљиве љуске, користите функције
љуске и задајете надимке који ће важити до изласка из
Поноћног наредника.

Уколико користите љуску bash, можете да задате наредбе
које се извршавају при покретању подљуске у вашој датотеци
~/.mc/bashrc а посебне мапе тастатуре у датотеци
~/.mc/inputrc. Корисници љуске tcsh могу да задају наредбе
које се извршавају при покретању у датотеци ~/.mc/tcshrc.

При употреби кода подљуске, можете било када да обуставите
апликације пречицом C-o и вратите се у Поноћног наредника;
уколико сте обуставили апликацију, нећете моћи да се
покрећете друге спољашње наредбе све док не завршите рад у
апликацији коју сте обуставили.

Додатна одлика употребе подљуски је да се за одзивник који
приказује Поноћни наредник користи исти одзивник који
користите у љусци.

Одељак 
ИЗБОРИOPTIONS садржи више информација о томе како можете
да управљате кодом подљуски.[Chmod]
Промена дозвола

Прозор `Промена дозвола' се користи за промену битова
атрибута групе датотека и директоријума. Он се може
покренути пречицом C-x c.

Прозор `Промена дозвола' се састоји из два дела - Дозволе
и Датотека.

У одељку Датотека су приказани назив датотеке или
директоријума и њене дозволе у окталном облику, као и њен
власник и група.

У одељку Дозволе постоји низ кућица које одговарају
битовима атрибута датотеке. При промени битова атрибута,
видећете да се октална вредност у одељку Датотека мења.

Да бисте се померали између контрола (дугмади и кућица),
користите тастере са стрелицама или тастер `Tab'. Да бисте
променили стање кућица или изабрали дугме користите
размакницу. Такође можете да користите пречице са дугмади
да бисте их брже активирали. Пречице су приказане у виду
истакнутих слова на дугмадима.

Да бисте поставили битове атрибута, користите тастер
`Enter'.

При раду са групом датотека или директоријума, потребно је
само да притиснете тастер миша када је показивач над
битовима које желите да поставите или очистите. Када сте
изабрали битове које желите да промените, изаберите једно
од дугмади (Постави означене или Очисти означене).

На крају, да бисте атрибуте поставили дословно на оне које
сте задали, можете да користите дугме [Постави све] које
ће радити над свим означеним датотекама.

[Све означене] поставља само означене атрибуте за све
изабране датотеке

[Постави означене] поставља означене битове у атрибутима
свих изабраних датотека

[Очисти означене] чисти означене битове у атрибутима свих
изабраних датотека

[Постави] поставља атрибуте једне датотеке

[Поништи] поништава наредбу промене дозвола[Chown]
Промена власника

Наредба промене власника се користи да би се променио
власник/група датотеке. Пречица за ову наредбу је C-x o.[Advanced Chown]
Напредна промена власника

Наредба Напредна промена власника представља комбинацију
наредби 
Промена дозволаChmod и 
Промена власникаChown у један прозор.
Можете да одједном промените дозволе и власника/групу
датотека.[File Operations]
Операције над датотекама

При копирању, премештању или брисању датотека Поноћни
наредник приказује дијалог операција над датотекама. Он
приказује датотеке које се тренутно обрађују и проценат
текуће датотеке који је обрађен. Ред са бројем приказује
колико је означених датотека обрађено. Ред са бајтовима
приказује обрађени проценат укупне величине означених
датотека. Уколико је брбљивост искључена, неће бити
приказани редови датотеке и бајтова.

У дну дијалога постоје два дугмета. Притиском на дугме
Прескочи, остатак текуће датотеке ће бити прескочен.
Притиском на дугме Прекини, цела операција ће бити
прекинута а остале датотеке прескочене.

Постоје још три друга дијалога које можете да покренете
током операција са датотекама.

Дијалог грешке вас обавештава о врсти грешке и садржи три
избора. Обично ћете бирати дугме Прескочи да бисте
прескочили датотеку или дугме Прекини да бисте прекинули
целокупну операцију. Можете такође да изаберете дугме
Понови уколико сте проблем решили са другог терминала.

Дијалог замене се приказује када покушате да копирате или
преместите датотеку преко постојеће датотеке. Дијаог
приказује датуме и величине обеју датотека. Притисните
дугме Да како бисте преписали датотеку, дугме Не како
бисте прескочили датотеку, дугме Све да бисте преписали
све датотеке, дугме Ништа да не препишете ниједну датотеку
а дугме Ажурирај да бисте преписали датотеку ако је
изворна датотека новија од одредишне. Можете да прекинете
целу операцију притиском на дугме Прекини.

Дијалог рекурзивног брисања се приказује када покушате да
обришете директоријум који није празан. Притисните дугме
Да како бисте рекурзивно обрисали директоријум, дугме Не
како бисте прескочили директоријум, дугме Све како бисте
обрисали све директоријуме а дугме Ништа како бисте
прескочили све непразне директоријуме. Можете да прекинете
целу операцију притиском на дугме Прекини. Уколико
изаберете дугме Да или Све, бићете упитани за потврду.
Притисните Да само уколико сте заиста уверени да желите да
рекурзивно бришете тај директоријум.

Уколико сте означили датотеке и над њима спровели
операцију, одозначиће се само датотеке над којима је
операција успела. Датотеке које нису успеле или су
прескочене остају означене.[Mask Copy/Rename]
Копирање/преименовање са маском

Операције копирања/премештања вам омогучавају да на лак
начин преносите називе датотека. Да бисте то урадили,
морате да задате исправну изворну маску, и да задате неке
џокерске знаке, обично у наставку одредишта. Све датотеке
које одговарају изворној масци ће бити
копиране/преименоване у складу са одредишном маском.
Уколико постоје означене датотеке, биће преименоване само
означене датотеке које одговарају изворној масци.

Постоје и други избори које можете да поставите:

Прати везе

одређује да ли да се симвезе и тврде везе из изворног
директоријума (и рекурзивно из поддиректоријума) превежу у
одредишном директоријуму или да им се прекопира садржај.

Зарони у поддиректоријуме

одређује шта се ради када би требало копирати изворни
директоријум, али одредишни директоријум већ постоји.
Подразумевана радња је да се садржај изворног
директоријума копира у одредишни директоријум. Укључивањем
овог избора изворни директоријум ће копирати као
поддиректоријум одредишног директоријума.

На пример, уколико желите да копирате директоријум `/trla'
који садржи датотеку `baba' у `/lan/trla', који већ
постоји. Подразумевано (када избор Зарони у
поддиректоријуме није постављен), ПН ће копирати датотеку
`/trla/baba' у датотеку `/lan/trla/baba'. Укључивањем овог
избора биће створен директоријум `/lan/trla/trla', а
датотека `/trla/baba' ће бити копирана у
`/lan/trla/trla/baba'.

Очувај атрибуте

одређује да ли да се чувају дозволе, датуми и (у случају
да сте администратор) власник изворних датотека. Ако овај
избор није постављен, поштоваће се текућа вредност
подразумеване маске (umask).

Користи обрасце љуске: укључено

Када је избор Обрасци љуске укључен, можете да користите
џокерске знаке `*' и `?' у изворној масци. Они функционишу
на исти начин као у љусци. У одредишној масци су дозвољени
само џокерски знаци `*' и `\<цифра>'. Први џокерски знак
`*' у одредишној масци одговара првој џокерској групи из
изворне маске, други знак `*' одговара другој, итд.
Џокерски знак `\1' одговара првој џокерској групи из
изворне маске, знак `\2' другој, и тако даље до `\9'.
Џокерски знак `\0' представља цео назив изворне датотеке.

Ево два примера:

Ако је изворна маска `*.tar.gz', одредиште је `/bla/*.tgz'
а датотека која се копира `foo.tar.gz', копија ће се звати
`foo.tgz' у директоријуму `/bla'.

Уколико претпоставимо да желите да замените основни део
назива и врсту, како би датотека `dato.c' постала `c.dato'
итд, било би потребно да задате изворну маску `*.*' а
одредишну `\2.\1'.

Користи обрасце љуске: искључено

Уколико је избор Обрасци љуске искључен, ПН неће
самостално груписати обрасце. У изворној масци ћете морати
да користите изразе као што је `\(...\)' да бисте задали
значење за џокерске знаке у одредишној масци. Ово је
флексибилније, али и захтева више куцања. Иначе, одредишне
маске су сличне ситуацији у којој су обрасци љуске
укључени.

Ево два примера:

Ако је изворна маска `^\(.*\)\.tar\.gz$', одредишна маска
`/lan/*.tgz' а датотеку би требало копирати у
`baba.tar.gz', копија ће се наћи у `/lan/baba.tgz'.

Претпоставимо да желите да замените основни назив датотеке
и врсту, како би датотека `dato.c' постала `c.dato' итд.
Изворна маска за ово је `^\(.*\)\.\(.*\)$' а одредишна
`\2.\1'.

Претварања великих у мала слова и обрнуто

Можете и да промените да ли су слова мала или велика у
називима датотека. Уколико користите `\u' или `\l' у
одредишној масци, следећи знак ће бити претворен у велика
слова или мала слова, тим редом.

Уколико користите `\U' или `\L' у одредишној масци,
следећи знаци ће бити претворени у велика или мала слова,
тим редом, све до следећег `\E', `\U', `\L' или краја
назива датотеке.

`\u' и `\l' су јачи од `\U' и `\L'.

На пример, уколико је изворна маска `*' (при укљученим
обрасцима љуске) или `^\(.*\)$' (при искљученим обрасцима
љуске) а одредишна маска је `\L\u*', називи датотека ће
бити пребачени у такве, који имају почетно велико, а
остала мала слова.

Можете да користите и `\' као знак за цитирање. На пример,
`\\' је обрнута коса црта а `\*' је звездица.[Internal File Viewer]
Уграђени прегледач датотека

Уграђени прегледач датотека пружа два режима приказа: аски
и хексадекадни. Да бисте сменили приказе, користите тастер
F4. Уколико имате инсталиран ГНУ-ов програм gzip, он ће
бити коришћен за самораспакивање датотека по потреби.

Прегледач ће покушати да користи најбољи начин за приказ
података који пружа ваш систем или врста датотека.
Уграђени прегледач датотека ће тумачити неке низове ниски
како би поставио атрибуте полуцрног или подвученог исписа,
на тај начин улепшавајући приказ ваших датотека.

У хексадекадном режиму могућност за претраживање прихвата
текст под наводницима и константне бројеве. Текст у
наводницима се тражи дословно, без окружујућих наводника.
Сваки број представља један бајт који се тражи. Можете да
мешате цитирани текст са константама на следећи начин:

"Ниска" -1 0xBB 012 "још текста"

Приметите да је 012 октални број. -1 се претвара у 0xFF.

Ево још неких детаља о прегледачу: на системима који имају
системски позив mmap(2), програм мапира датотеку уместо да
је учита; уколико систем нема системски позив mmap(2) или
датотека одговара радњи која захтева филтар, онда ће
прегледач користити растуће прихватнике, тиме учитавајући
само оне делове датотеке којима стварно приступате (овим
су обухваћене и компримоване датотеке).

Ево списка радњи које су придружене тастерима које Поноћни
наредник прихвата у уграђеном прегледачу.

F1 Покреће уграђени хипертекстуални прегледач помоћи.

F2 Смењује режим прелома.

F4 Смењује хексадекадни режим.

F5 Иди на ред. Ово ће вас упитати за број реда и приказаће
тај ред.

F6, /. Претрага регуларних израза.

?, Претрага регуларних израза уназад.

F7 Обична претрага / претрага у хексадекадном режиму.

C-s, F17, n. Покреће обичну претрагу уколико израз за
претрагу није претходно задан, а иначе налази следеће
задовољење.

C-r. Покреће претрагу уназад уколико израз за претрагу
није претходно задан, а иначе налази уназад следеће
задовољење.

F8 Смењује сирови/рашчлањени режим: ово ће приказати
датотеку онако каква је она на диску или, у случају да је
у датотеци mc.ext задан филтар за обраду, као излаз
филтра. Текући режим је увек онај други од оног који стоји
на натпису дугмета, пошто се на дугмету налази режим који
укључујете тим тастером.

F9 Смењује форматирани/неформатирани режим: када је
укључен форматирани режим, прегледач ће тумачити неке
низове ниски, како би приказао полуцрн и подвучен текст у
различитим бојама. Такође, натпис дугмета садржи
неукључени режим.

F10, Esc. Излази из уграђеног прегледача датотека.

следећа-страна, размакница, C-v. Клиза једну страну
унапред.

претходна-страна, M-v, C-b, backspace. Клиза једну страну
уназад.

стрелица-наниже Клиза један ред унапред.

стрелица-навише Клиза један ред уназад.

C-l Освежава екран.

C-o Прелази у подљуску и приказује наредбени екран.

! Исто као C-o, али у случају да подљуска није покренута
покреће нову љуску.

"[n] m" Поставља ознаку `n'.

"[n] r" Скаче на ознаку `n'.

C-f Скаче на следећу датотеку.

C-b Скаче на претходну датотеку.

M-r Смењује лењир.

Можете да саопштите прегледачу датотека како да прикаже
датотеку, погледајте одељак 
уређивање датотеке врстаExtension File Edit.[Internal File Editor]
Уграђени уређивач датотека

Уграђени уређивач датотека је моћан екрански уређивач. Он
може да уређује датотеке величине до 64 мегабајта. Могуће
је уређивати бинарне датотеке. Уграђени уређивач датотека
се покреће преко тастера F4 уколико је избор if the
use_internal_edit постављен у датотеци са почетним
поставкама.

Одлике које су тренутно подржане су: копирање, премештање,
брисање, исецање, лепљење блокова; опозив
тастер-по-тастер; падајући менији; уметање датотека;
макронаредбе; претраживање и замена регуларним изразима (и
наша сопствена замена изразима за `scanf' и `printf');
означавање текста уз помоћ пречице shift-стрелица (уколико
то подржава терминал); смењивање уметања и преписивања
текста; прелом редова; самоувлачење; подесива величина
табулатора; истицање синтаксе за разне врсте датотека и
избор да се блокови текста прослеђују наредбама љуске, као
што су `indent' и `ispell'.

Уређивач се врло лако употребљава и да бисте га користили
није вам потребно посебно подучавање. Да бисте видели која
пречица шта ради, погледајте одговарајући падајући мени.
Друге пречице су: тастери за кретање у комбинацији са
тастером `Shift' за означавање текста. Ctrl-Ins копира у
датотеку `cooledit.clip' а Shift-Ins лепи из датотеке
`cooledit.clip'. Shift-Del исеца у `cooledit.clip', а
Ctrl-Del брише означени текст. Такође функционише и
означавање мишем, а можете, као и обично, да заобиђете
миша држећи тастер `shift' уз превлачење мишем да бисте
омогућили обично терминалско означавање мишем.

Да бисте задали макро, притисните Ctrl-R а онда откуцајте
тастере које желите да извршите. Када сте готови,
притисните поново Ctrl-R. Тада можете да доделите макро
било којем тастеру притиском на тај тастер. Макро ће бити
извршен када притиснете Ctrl-A и додељени тастер. Макро ће
такође бити извршен ако притиснете тастере `Meta', `Ctrl'
или `Esc' са додељеним тастером, уз услов да се та пречица
не користи за нешто друго. Када су једном задане,
макронаредбе се смештају у датотеку
.mc/cedit/cooledit.macros у вашем домаћем директоријуму.
Можете да обришете макро брисањем одговарајућег реда у
овој датотеци.

F19 ће форматирати текући означени блок (обичан текст или
код у језику Це или Це++ или другом). Овим се управља
преко датотеке /usr/share/mc/edit.indent.rc која ће бити
копирана у .mc/cedit/edit.indent.rc у вашем домаћем
директоријуму први пут када је будете користили.

Можете да користите претрагу и замену изразима `scanf'-а
да бисте тражили и замењивали Цеове форматне ниске. Пре
свега погледајте странице упутства за функције sscanf и
sprintf како бисте видели шта су форматне ниске и како оне
раде. Погледајмо следећи пример: Претпоставимо да желите
да замените сва појављивања отворене заграде, три броја
раздвојена запетама, и затворене заграде, речју јабуке,
трећим бројем, речју поморанџе и другим бројем. Све што је
потребно јесте да попуните дијалог Замени на следећи
начин:

 Унесите ниску претраге:
  (%d,%d,%d)
 Унесите ниску замене:
  јабуке %d поморанџе %d
 Унесите редослед замене аргумената:
  3,2

Последњи ред говори да би требало да се користе трећи, па
други број уместо први, па други.

Саветује се да се ова одлика користи са укљученим избором
Потврда замене, јер се сматра да је нађено задовољење чим
се број нађених аргумената поклопи са заданим бројем, а то
није увек жељено задовољење. `Scanf' такође сматра да су
белине еластичне. Обратите пажњу да је формат `%['
`scanf'-а веома користан за претраживање ниски и белина.

Уређивач такође приказује неамеричке знаке (160 и више).
При уређивању бинарних датотека би требало да поставите
битове приказа на 7 битова, у менију Избори, како бисте
задржали исправно исцртавање размацима.[Completion]
Допуна

Нека Поноћни наредник куца место вас.

Ово представља покушај да се изврши допуна у тексту пре
текуће позиције. ПН ће покушати допуну, сматрајући да је
текст променљива (уколико текст почиње знаком $),
корисничко име (уколико текст почиње знаком ~), назив
домаћина (уколико текст почиње знаком @) или наредба
(уколико сте у наредбеном реду, где можете да укуцате
наредбу, могуће допуне ће бити и резервисане речи љуске и
уграђене наредбе љуске). Уколико ништа од овога не
одговара, покушаће допуну назива датотеке.

Допуна назива датотеке, корисничког имена, променљивих и
назива домаћина функционише у свим редовима уноса, док је
допуна наредби специјалност наредбеног реда. Уколико је
допуна двосмислена (постоји више различитих могућности),
ПН ће писнути а оно што ће урадити следеће зависи од стања
избора Допуна: прикажи све у дијалогу 
ПодешавањаConfiguration. Уколико
је овај избор укључен, после текуће позиције ће искочити
списак свих могућности, и моћи ћете да изаберете исправну
ставку тастерима са стрелицама и тастером Enter. Можете и
да укуцате прва слова којима се могућности разликују једна
од друге како бисте се преместили на подскуп свих
могућности и допунили што више. Уколико поново притиснете
M-Tab, у списку ће бити приказан само подскуп, а иначе ће
бити означена прва ставка која одговара свим претходним
знаковима. Чим нестане двосмислености, дијалог ишчезава,
али га можете сакрити тастерима за поништавање Esc, F10 и
тастерима са стрелицама налево и надесно. Уколико је избор

Допуна: прикажи свеConfiguration искључен, дијалог ће искочити само
уколико притиснете пречицу M-Tab по други пут; када је
притиснете први пут ПН ће само писнути.[Virtual File System]
Виртуални систем датотека

Поноћни наредник садржи слој кода за приступ систему
датотека; овај слој кода се назива скретница виртуалног
система датотека. Скретница виртуалног система датотека
омогућава Поноћном нареднику да ради над датотекама који
се не налазе у Униксовом систему датотека.

За сада се уз Поноћног наредника испоручује неколико
Виртуалних система датотека (ВСД): систем датотека
`local', који се користи за приступ обичном Униксовом
систему датотека; систем датотека ftpfs, који се користи
за рад са датотекама на удаљеним системима преко протокола
FTP; систем датотека tarfs, који се користи за рад са
обичним и компримованим датотекама врсте `tar'; систем
датотека undelfs, који се користи за опоравак обрисаних
датотека на системима датотека `ext2' (подразумевани
систем датотека за систем ГНУ), fish (за рад са датотекама
преко повезивања љуске, као што су `rsh' и `ssh') и,
коначно, mcfs (систем датотека Поноћног наредника), систем
датотека који је заснован на мрежи. Уколико је код
преведен са подршком за smbfs, моћи ћете да радите са
датотекама на удаљеним системима преко протокола SMB
(CIFS).

Обезбеђен је и општи систем extfs (спољашњи виртуални
систем датотека), како би се лако прошириле могућности ВСД
преко списа и спољашњег софтвера.

Код скретнице ВСД ће тумачити све коришћене путање и
усмеравати их на исправан систем датотека; формати који се
користе за сваки од система датотека су описани касније у
њиховим одељцима.[FTP File System]
Систем датотека FTP-а

Систем датотека FTP-а (ftpfs) вам омогућава да радите са
датотекама на удаљеним машинама. Да бисте га користили,
можете да користите ставку менија Повезивање FTP-ом или да
директно поставите ваш текући директоријум преко наредбе
cd (пром.дир.) на путању која изгледа овако:

/#ftp:[!][корисник[:лозинка]@]машина[:порт][удаљени-дир]

Елементи корисник, порт и удаљени-дир су необавезни.
Уколико задате елемент корисник, Поноћни наредник ће се
пријавити на удаљену машину под тим корисничким именом, а
иначе ће користити анонимну пријаву или корисничко име из
датотеке ~/.netrc. Необавезни елемент лозинка представља
лозинку која се користи за повезивање. Не препоручује се
употреба лозинке у називу директоријума ВСД-а, јер се она
онда може појавити на екрану као обичан текст и може да
буде сачувана у историју директоријума.

Да бисте укључили посредника за FTP, ставите ! (узвичник)
пре назива домаћина.

Примери:

    /#ftp:ftp.nuclecu.unam.mx/linux/local
    /#ftp:tsx-11.mit.edu/pub/linux/packages
    /#ftp:!iza.zast.zida.edu.cs/pub
    /#ftp:[e-mail]:40/pub
    /#ftp:miguel:xxx@server/pub

Молим да ради избора ftpfs-а погледате дијалог 
Виртуални
систем датотекаVirtual FS.[Tar File System]
Систем датотека врсте `Tar'

Систем датотека врсте `tar' вам омогућава приступ само за
читање вашим датотекама врсте `tar' преко наредбе `chdir'
(промена текућег директоријума). Да бисте прешли у
датотеку врсте `tar', можете да користите наредбу промене
текућег директоријума уз следећу синтаксу:

/datoteka.tar#utar/[дир-унутар-дат]

Датотека `mc.ext' већ садржи пречицу за датотеке врсте
`tar', што значи да можете само показати на датотеку врсте
`tar' и притиснути `Return' или `Enter' да бисте ушли у
њу; погледајте одељак 
Уређивање датотеке врстаExtension File Edit за детаље
како да ово обавите.

Примери:

    mc-3.0.tar.gz#utar/mc-3.0/vfs
    /ftp/GCC/gcc-2.7.0.tar#utar

Последњи ред задаје пуну путању архиве врсте `tar'.[FIle transfer over SHell filesystem]
Систем датотека FISH (пренос датотека преко љуске)

Систем датотека fish је систем датотека заснован на мрежи
који вам омогућава да радите са датотекама на удаљеној
машини, као да су оне у локалу. Да бисте ово користили,
друга страна мора да има покренут сервер `fish', или да
поседује љуску сагласну са љуском `bash'.

Да бисте се повезали на удаљену машину, потребно је само
да поставите текући директоријум на посебан директоријум
чији назив је у следећем формату:

/#sh:[корисник@]машина[:избори]/[удаљени-дир]

Елементи корисник, избори и удаљени-дир су необавезни.
Уколико задате елемент корисник, Поноћни наредник ће
покушати да се пријави на удаљену машину под тим
корисничким именом, а иначе ће користити ваше корисничко
╨╕╨╝╨╡.

Могући избори су `C' - користи компримовање и `rsh' -
користи `rsh' уместо `ssh'. Уколико је присутан елемент
удаљени-дир, ваш текући директоријум на удаљеној машини ће
бити постављен на тај директоријум.

Примери:

    /#sh:onlyrsh.mx:r/linux/local
    /#sh:[e-mail]:C/private
    /#sh:[e-mail]/private
[Network File System]
Мрежни систем датотека

Систем датотека Поноћног наредника је систем датотека
заснован на мрежи који вам омогућава да радите са
датотекама на удаљеној машини, као да су оне у локалу. Да
бисте ово користили, удаљена машина мора да има покренут
серверски програм mcserv(8).

Да бисте се повезали са удаљеном машином, потребно је само
да поставите текући директоријум на посебни директоријум
чије име је у следећем формату:

/#mc:[корисник@]машина[:порт][удаљени-дир]

Елементи корисник, порт и удаљени-дир су необавезни.
Уколико задате елемент корисник, Поноћни наредник ће
покушати да се пријави на удаљену машину под тим
корисничким именом, а иначе ће користити ваше корисничко
╨╕╨╝╨╡.

Елемент порт се користи када је удаљени сервер покренут на
посебном порту (погледајте страницу упутства mcserv(8) за
више информација о портовима); најзад, уколико је присутан
елемент удаљени-дир, ваш текући директоријум на удаљеној
машини ће бити постављен на њега.

Примери:

    /#mc:ftp.nuclecu.unam.mx/linux/local
    /#mc:[e-mail]:11321/private
[Undelete File System]
Систем датотека за одбрисање

На ГНУ-овим системима, уколико сте од програма `configure'
захтевали да користи могућности одбрисања на систему
датотека `ext2fs', моћи ћете да користите систем датотека
за одбрисање. Опоравак обрисаних датотека је могућ само на
системима датотека врсте `ext2'. Систем датотека за
одбрисање је само спрега за добављање свих обрисаних
датотека на систему датотека `ext2fs' библиотеке
`ext2fs'-а. Он омогућава издвајање изабраних датотека у
обичну партицију.

Да бисте користили овај систем датотека, морате да
поставите текући директоријум на посебни назив датотеке
који се састоји од префикса `/#undel' и назива датотеке у
којој се налази систем датотека.

На пример, да бисте опоравили обрисане датотеке на другој
партицији првог скази диска под ГНУ-ом, можете да
користите следећу путању:

    /#undel:sda2

Учитавање тражених података пре него што можете да почнете
разгледање датотека може потрајати.[SMB File System]
Систем датотека SMB

`smbfs' вам омогућава да радите са датотекама на удаљеним
машинама преко протокола `SMB' (или `CIFS'). Ово укључује
Виндовс за радне групе, Виндовс 9x/МЕ/ИксПе, Виндовс НТ,
Виндовс 2000 и Самбу. Да бисте га користили, можете да
покушате са наредбом окна `Повезивање SMB-ом...' (која је
доступна преко реда менија), а можете и непосредно да
промените ваш текући директоријум користећи наредбу `cd'
(промена текућег директоријума) да бисте текући
директоријум поставили на путању сличну овој:

/#smb:[корисник@]машина[/сервис][/удаљени-дир]

Елементи корисник, сервис и удаљени-дир су необавезни.
корисник, домен и лозинка се могу задати преко дијалога за
унос.

Примери:

    /#smb:masina/Deljeno
    /#smb:druga_masina
    /#smb:guest@masina/Public/Irlex
[EXTernal File System]
Спољашњи системи датотека (EXTFS)

extfs вам омогућавају да на лак начин спојите бројне
одлике и системе датотека са ГНУ-овим Поноћним наредником,
пишући списе.

Системи датотека `extfs'-а се могу поделити у две
категорије:

1. Самостални системи датотека, који нису повезани ни са
једном стварном датотеком. Они представљају извесне
податке за цео систем у виду стабла директоријума. Можете
их позвати куцајући '`cd#називсд'' где је `називсд' кратки
назив система `extfs'-а (погледајте доле). Примери оваквих
система датотека су `audio' (наводи звучне траке на
CD-овима) или `apt' (списак свих Дебијанових пакета на
систему).

На пример, да бисте добили списак трака врсте `CD-Audio'
са вашег уређаја за CD-ROM-ове, можете да откуцате

  cd #audio

2. `Архивни' системи датотека (као што су `rpm', `patchfs'
и други), који представљају садржај датотеке у виду стабла
директоријума. Они се могу састојати од `стварних'
датотека, које су компримоване у архиву (`urar', `rpm')
или виртуалних датотека, као што су поруке у сандучићима
(`mailfs') или делови закрпе (`patchfs'). Да бисте
приступили таквим системима датотека, требало би да на
назив архиве надовежете `#називсд.' Приметите да сама
архива може да буде у другом виртуалном систему датотека.

На пример, да бисте приказали садржај архиве врсте `zip'
под називом `dokumenti.zip', откуцајте

  cd dokumenti.zip#uzip

На више начина, можете да сматрате да су спољашњи системи
датотека као и сви остали директоријуми. На пример, можете
их додати у брзи списак или прећи у њих из историје
директоријума. Важно огреничење је то што не можете да
покрећете наредбе љуске из спољашњих система датотека као
на другим не-локалним ВСД.

Општи списи спољашњих система датотека који се испоручују
уз Поноћног наредника су:

a       приступа дискети ДОС-а/Виндовса `A:' (`cd #a').

apt     љуска за Дебијанов систем управљања пакетима
        `APT' (`cd #apt').

audio   скидање и пуштање звучних CD-ова (`cd #audio' или
        `cd device#audio').

bpp     пакет дистрибуције ГНУ/Линукса Лош Пингвин (Bad
        Penguin) (`cd file.bpp#bpp').

deb     пакет дистрибуције ГНУ/Линукса Дебијан (`cd
        file.deb#deb').

dpkg    инсталирани пакети Дебијановог ГНУ/Линукса (`cd
        #deb').

hp48    преглед и копирање датотека на/са калкулатора
        ХП48 (`cd #hp48').

lslR    разгледање спискова `lslR' који се могу наћи на
        многим серверима FTP-а (`cd filename#lslR').

mailfs  подршка за сандучиће електронске поште врсте
        `mbox' (`cd mailbox#mailfs').

patchfs спољашњи систем датотека за рад са унификованим и
        контекстним датотекама врсте `diff' (`cd
        filename#patchfs').

rpm     пакет врсте `RPM' (`cd filename#rpm').

rpms    управљање базом пакета врсте `RPM' (`cd #rpms').

ulha, urar, uzip, uzoo, uar, uha
        архивари (`cd архива#xxxx' где xxxx може да буде:
        ulha, urar, uzip, uzoo, uar, uha).

Можете да придружите врсту датотеке одређеном спољашњем
систему датотека, као што је то описано у одељку 
уређивање
датотеке врстаExtension File Edit. Ево примера ставке за Дебијанове пакете:

  regex/.deb$
          Отвори=%cd %p#deb
[Colors]
Боје

Поноћни наредник ће покушати да открије да ли ваш терминал
подржава боје преко базе терминала и назива вашег
терминала. Понекад се он може збунити, па ћете можда
желети да захтевате режим у боји или да искључите режим у
боји преко прекидача `-c' и `-b', тим редом.

Уколико је програм преведен са управитељом екрана `Slang'
уместо `ncurses', ПН ће такође проверити да ли је
постављена променљива COLORTERM, која има сличан ефекат
као прекидач `-c'.

Можете да задате терминале који увек захтевају режим у
боји додавањем променљиве color_terminals у одељак
`Colors' датотеке са почетним поставкама. Ово ће спречити
Поноћног наредника да покуша да открије да ли ваш терминал
подржава боје. Ево примера:

[Colors]
color_terminals=linux,xterm
color_terminals=terminal-name1,terminal-name2...

Програм се може превести и са подршком за `ncurses' и
`slang'; `ncurses' нема начина да захтева режим у боји: он
користи само податке из базе терминала.

Поноћни наредник поседује начин да промени подразумеване
боје. За сада се боје подешавају преко променљиве окружења
MC_COLOR_TABLE или одељка `Colors' у датотеци са почетним
поставкама.

У одељку `Colors', подразумевана мапа боја се учитава из
променљиве base_color. Можете да задате другачију мапу
боја терминала коришћењем назива терминала као кључ у овом
одељку. На пример:

[Colors]
base_color=
xterm=menu=magenta:marked=,magenta:markselect=,red

Формат задавања боје је следећи:

  <кључнареч>=<бојатекста>,<бојапозадине>:<кључнареч>= ...

Боје су необавезне, док кључне речи могу бити: normal,
selected, marked, markselect, errors, input, reverse,
gauge. Боје менија су: menu, menusel, menuhot, menuhotsel.
Боје дијалога су: dnormal, dfocus, dhotnormal, dhotfocus.
Боје помоћи су: helpnormal, helpitalic, helpbold,
helplink, helpslink. Боја прегледача је: viewunderline.
Посебне боје за истицање су: executable, directory, link,
stalelink, device, special, core. Боје уређивача су:
editnormal, editbold, editmarked.

input одређује боју редова за унос који се користе у
дијалозима упита.

gauge одређује боју испуњеног дела реда напретка, који се
користи за приказ напретка операција над датотекама, као
што је копирање.

Дијалози користе следеће боје: dnormal се користи за
обичан текст, dfocus се користи за тренутно изабрану
контролу, dhotnormal се користи за разликовање боје
пречице у обичним контролама, а боја dhotfocus се користи
за боју истицања у тренутно изабраној контроли.

Менији користе исту шему, али користе изнаке menu,
menusel, menuhot ╨╕ menuhotsel.

Помоћ користи следеће боје: helpnormal се користи за
обичан текст, helpitalic се користи за текст који је у
страници упутства истакнут курзивом, helpbold се користи
за текст који је у страници упутства истакнут полуцрним
словима, helplink се користи за хипервезе које нису
изабране, а helpslink се користи за изабране хипервезе.

Посебне боје истицања одређују како су датотеке приказане
у случају да је укључено истицање датотека (погледајте
одељак 
ИзгледLayout). directory се користи за директоријуме или
симболичке везе ка директоријумима; executable за извршне
датотеке; link се користи за симболичке везе које нису ни
бајате нити указују на директоријум; stalelink се користи
за бајате симболичке везе; device - знаковни уређаји и
блок уређаји; special се користи за посебне датотеке, као
што су цеви и утичнице; core је за датотеке сржи.

Могуће боје су: black, gray, red, brightred, green,
brightgreen, brown, yellow, blue, brightblue, magenta,
brightmagenta, cyan, brightcyan, lightgray ╨╕ white.
Постоји и посебна кључна реч за провидну позадину. Она
гласи: `default' и може да се користи само за боју
позадине. На пример:

[Colors]
base_color=normal=white,default:marked=magenta,default
[Special Settings]
Посебна подешавања

Већина подешавања Поноћног наредника се могу изменити из
менија. Међутим, постоји нешто поставки које се могу
изменити само уређивањем датотеке поставки.

Ове променљиве се могу подесити у вашој датотеци
`~/.mc/ini':

clear_before_exec
        Подразумевано ће пре извршавања наредбе Поноћни
        наредник очистити екран. Уколико желите да видите
        излаз наредби на дну екрана, уредите вашу
        датотеку `~/.mc/ini' и промените вредност поља
        `clear_before_exec' ╨╜╨░ 0.

confirm_view_dir
        Када притиснете тастер F3 над директоријумом,
        подразумевано ће ПН ући у тај директоријум.
        Уколико је овај прекидач постављен на 1, ПН ће
        питати за потврду пре промене директоријума
        уколико сте означили датотеке.

ftpfs_retry_seconds
        Ова вредност представља број секунди чекања пре
        покушаја поновног повезивања са сервером FTP-а
        који одбија пријаву. Уколико је ова вредност
        нула, пријављивање се неће поново покушавати.

max_dirt_limit
        Задаје колико највише ажурирања екрана може бити
        прескочено у уграђеном прегледачу датотека. Ова
        вредност подразумевано није значајна, јер код
        самостално подешава број прескочених ажурирања у
        складу са количином примљених притисака на
        тастере. Међутим, на веома спорим машинама или
        терминалима са брзим самопонављањем тастера,
        превисока вредност ће дати скоковита ажурирања
        екрана.

        Изгледа да постављање променљиве `max_dirt_limit'
        на 10 даје најбоље понашање, и то је
        подразумевана вредност.

mouse_move_pages
        Одређује да ли се клизање мишем одвија по
        странама или ред по ред у окнима.

mouse_move_pages_viewer
        Одређује да ли се клизање мишем одвија по
        странама или ред по ред у уграђеном прегледачу
        датотека.

old_esc_mode
        Подразумевано ће Поноћни наредник сматрати да је
        тастер `ESC' префикс за пречице (old_esc_mode=0).
        Уколико је овај избор укључен (old_esc_mode=1),
        тастер `ESC' ће се понашати као префикс за
        пречице током једне секунде, а уколико нови
        притисци на тастере нису регистровани, тастер
        `ESC' ће бити протумачен као пречица за
        поништавање (`ESC ESC').

only_leading_plus_minus
        Дозвољава посебно третирање знакова `+', `-', `*'
        у наредбеном реду (избор, одизбор, обртање
        избора) у случају да је наредбени ред празан.
        Онда нећете морати да цитирате те знаке усред
        наредбеног реда. Са друге стране, нећете моћи ни
        да их користите за промену избора уколико
        наредбени ред није празан.

panel_scroll_pages
        Уколико је ово укључено (подразумевано), окно ће
        клизати за пола приказа када курсор достигне крај
        или почетак окна, а иначе ће само клизати за
        једну датотеку.

show_output_starts_shell
        Ова променљива ради само уколико не користите
        подршку за подљуске. Када користите пречицу `C-o'
        да бисте прешли на кориснички екран, уколико је
        ово подешено, добићете свежу љуску. Иначе ће вас
        притисак на било који тастер довести у Поноћног
        наредника.

torben_fj_mode
        Уколико је овај прекидач постављен, онда ће
        тастери `home' и `end' радити мало другачије над
        окнима; уместо да се избор помера на прву и
        последњу датотеку у окну, тастери ће имати
        следећи ефекат:

        Тастер `home' ће: ићи на средњи ред, уколико се
        налазимо испод њега; иначе ће ићи на први ред,
        осим уколико се већ налазимо у првом реду, а тада
        ће ићи на прву датотеку у окну.

        Тастер `end' се слично понаша: ићи ће доле на
        средњи ред, уколико се налазимо на њему; иначе ће
        ићи на последњи ред, осим уколико смо већ у
        последњем реду, а тада ће ићи на последњи назив
        датотеке у окну.

use_file_to_guess_type
        Уколико је ова променљива укључена
        (подразумевано), ПН ће покренути наредбу `file'
        за одређивање врсте датотека које су задане у
        
датотеци `mc.ext'Extension File Edit.

xterm_mode
        Уколико је ова променљива укључена (подразумевано
        је искључена), приликом разгледања система
        датотека у окну које је у режиму Стабла, друго
        окно ће се аутоматски поново учитати у изабраном
        директоријуму.[Terminal databases]
Базе терминала

Поноћни наредник обезбеђује начин да поправи вашу
системску базу терминала без потребе за администраторским
привилегијама. Поноћни наредник претражује системску
датотеку са почетним поставкама (датотеку `mc.lib' у
библиотечком директоријуму Поноћног наредника), онда
одељак `terminal:назив-вашег-терминала' у датотеци
`~/.mc/ini', и онда одељак `terminal:general', чији сваки
ред садржи симбол тастера кога желите да задате, после
кога следи знак једнакости и задавање тастера. Можете да
користите посебан облик `\e' да бисте представили наведени
знак и `^x' да бисте представили знак `control-x'.

Доступни симболи тастера су:

f0 до f20     Функцијски тастери f0-f20
bs            backspace
home          тастер `home'
end           тастер `end'
up            тастер `стрелица навише'
down          тастер `стрелица наниже'
left          тастер `стрелица налево'
right         тастер `стрелица надесно'
pgdn          тастер `page down'
pgup          тастер `page up'
insert        ╨╖╨╜╨░╨║ `insert'
delete        ╨╖╨╜╨░╨║ `delete'
complete      за допуну

На пример, како бисте задали да тастер `insert' буде
`Escape + [ + O + p', можете да поставите ово у датотеци
са почетним поставкама:

insert=\e[Op

Симбол тастера complete представља низове цитирања који се
користе за поступак допуне; ово се подразумевано покреће
са M-tab, али можете да задате и друге пречице за исту
радњу (на оним тастатурама са тонама финих и
неискоришћених тастера).

[FILES]
ДАТОТЕКЕ

Програм ће добавити све своје податке у односу на
променљиву окружења MC_DATADIR. Ако ова променљива није
постављена, биће употребљен директоријум /usr/share/mc.

/usr/share/mc/mc.hlp

        Датотека помоћи за програм.

/usr/share/mc/mc.ext

        Подразумевана системска датотека врста.

~/.mc/bindings

        Корисничке датотеке врста, подешавања прегледача
        и уређивача. Уколико постоје, оне заобилазе
        системске датотеке.

/usr/share/mc/mc.ini

        Подразумевана системска подешавања Поноћног
        наредника; користе се само у случају да корисник
        нема сопствену датотеку ~/.mc/ini.

/usr/share/mc/mc.lib

        Глобалне поставке Поноћног наредника. Поставке из
        ове датотеке се односе на све кориснике без
        обзира на то да ли они имају своје датотеке
        ~/.mc/ini или не. За сада, из датотеке mc.lib се
        учитавају само 
поставке терминалаTerminal databases.

~/.mc/ini

        Корисничка подешавања. Ако је ова датотека
        присутна, подешавања се учитавају из ње уместо из
        системске почетне датотеке.

/usr/share/mc/mc.hint

        Ова датотека садржи савете (колачиће) који се
        приказују у програму.

/usr/share/mc/mc.menu

        Ова датотека садржи подразумевани мени програма
        за цео систем.

~/.mc/menu

        Кориснички мени програма. Ако је ова датотека
        присутна, онда се она користи уместо менија
        програма система.

~/.mc/Tree

        Списак директоријума за одлику `стабло
        директоријума' и директоријумски поглед.

./.mc.menu

        Локални кориснички мени. Ако је ова датотека
        присутна, онда се она користи уместо менија
        програма дома или система.[AVAILABILITY]
ДОСТУПНОСТ

Најновија верзија овог програма се може наћи на адреси
ftp://ftp.gnu.org/gnu/mc/.[SEE ALSO]
ВИДИТЕ И

ed(1), gpm(1), mcserv(8), terminfo(1), view(1), sh(1),
bash(1), tcsh(1), zsh(1).

Страница Поноћног наредника на Међународној мрежи:
    http://www.midnight-commander.org/
[AUTHORS]
АУТОРИ

Аутори и дародавци су наведени у датотеци AUTHORS из
изворне дистрибуције.[BUGS]
ГРЕШКЕ

Погледајте датотеку TODO из дистрибуције за информације о
томе шта остаје да се уради.

Ако желите да пријавите проблем у вези са програмом, молим
да пошаљете еписмо на следећу адресу: [e-mail].

Доставите детаљан опис грешке, верзију програма коју
користите (mc -V приказује овај податак) и оперативни
систем под којим покрећете програм. Ако програм крахира,
било би нам корисно да нам пошаљете мапу стога (stack
trace).

[main]

 lqqk             nq         
 x  x             x          
 x  x lqk w w lqk tqk w w w w
 x  x x x tqu x x x x tqu x x
 v  x mqj v v mqj x v v v mqv
    mqqqнаредникqqj 

Ово је главни екран помоћи за ГНУ-овог поноћног наредника.

Да бисте сазнали више о томе како да користите интерактивни
систем помоћи потребно је да притиснете 
EnterHow to use help.
Можете и одмах отићи на 
садржајContents помоћи.

ГНУ-овог поноћног наредника су написали његови 
ауториAUTHORS.

ГНУ-ов поноћни наредник се испоручује БЕЗ ИКАКВЕ 
ГАРАНЦИЈЕWarranty.
Ово је слободни софтвер, а ви сте позвани да га
расподелите под одредбама 
ГНУ-ове опште јавне лиценцеЛиценца (оригинал на енглеском).
Погледајте и 
незваничан превод ГНУ-ове ОЈЛ на српскиЛиценца (на српском).

Превод Поноћног наредника и ове датотеке помоћи на српски:
Страхиња Радић, <[e-mail]>
СРД `Уликс', http://uliks.sourceforge.net
[Лиценца (оригинал на енглеском)]

                GNU GENERAL PUBLIC LICENSE
                   Version 2, June 1991

 Copyright (C) 1989, 1991 Free Software Foundation, Inc.
 51 Franklin Street, Fifth Floor, Boston, MA  02110-1301  USA

 Everyone is permitted to copy and distribute verbatim
copies of this license document, but changing it is not
allowed.

                         Preamble

  The licenses for most software are designed to take away
your freedom to share and change it.  By contrast, the GNU
General Public License is intended to guarantee your
freedom to share and change free software--to make sure
the software is free for all its users.  This General
Public License applies to most of the Free Software
Foundation's software and to any other program whose
authors commit to using it.  (Some other Free Software
Foundation software is covered by the GNU Library General
Public License instead.)  You can apply it to your
programs, too.

  When we speak of free software, we are referring to
freedom, not price.  Our General Public Licenses are
designed to make sure that you have the freedom to
distribute copies of free software (and charge for this
service if you wish), that you receive source code or can
get it if you want it, that you can change the software or
use pieces of it in new free programs; and that you know
you can do these things.

  To protect your rights, we need to make restrictions
that forbid anyone to deny you these rights or to ask you
to surrender the rights.  These restrictions translate to
certain responsibilities for you if you distribute copies
of the software, or if you modify it.

  For example, if you distribute copies of such a program,
whether gratis or for a fee, you must give the recipients
all the rights that you have.  You must make sure that
they, too, receive or can get the source code.  And you
must show them these terms so they know their rights.

  We protect your rights with two steps: (1) copyright the
software, and (2) offer you this license which gives you
legal permission to copy, distribute and/or modify the
software.

  Also, for each author's protection and ours, we want to
make certain that everyone understands that there is no
warranty for this free software.  If the software is
modified by someone else and passed on, we want its
recipients to know that what they have is not the
original, so that any problems introduced by others will
not reflect on the original authors' reputations.

  Finally, any free program is threatened constantly by
software patents.  We wish to avoid the danger that
redistributors of a free program will individually obtain
patent licenses, in effect making the program proprietary.
To prevent this, we have made it clear that any patent
must be licensed for everyone's free use or not licensed
at all.

  The precise terms and conditions for copying,
distribution and modification follow.

                GNU GENERAL PUBLIC LICENSE
            TERMS AND CONDITIONS FOR COPYING,
              DISTRIBUTION AND MODIFICATION

  0. This License applies to any program or other work
which contains a notice placed by the copyright holder
saying it may be distributed under the terms of this
General Public License.  The "Program", below, refers to
any such program or work, and a "work based on the
Program" means either the Program or any derivative work
under copyright law: that is to say, a work containing the
Program or a portion of it, either verbatim or with
modifications and/or translated into another language.
(Hereinafter, translation is included without limitation
in the term "modification".)  Each licensee is addressed
as "you".

Activities other than copying, distribution and
modification are not covered by this License; they are
outside its scope.  The act of running the Program is not
restricted, and the output from the Program is covered
only if its contents constitute a work based on the
Program (independent of having been made by running the
Program).  Whether that is true depends on what the
Program does.

  1. You may copy and distribute verbatim copies of the
Program's source code as you receive it, in any medium,
provided that you conspicuously and appropriately publish
on each copy an appropriate copyright notice and
disclaimer of warranty; keep intact all the notices that
refer to this License and to the absence of any warranty;
and give any other recipients of the Program a copy of
this License along with the Program.

You may charge a fee for the physical act of transferring
a copy, and you may at your option offer warranty
protection in exchange for a fee.

  2. You may modify your copy or copies of the Program or
any portion of it, thus forming a work based on the
Program, and copy and distribute such modifications or
work under the terms of Section 1 above, provided that you
also meet all of these conditions:

    a) You must cause the modified files to carry
prominent notices stating that you changed the files and
the date of any change.

    b) You must cause any work that you distribute or
publish, that in whole or in part contains or is derived
from the Program or any part thereof, to be licensed as a
whole at no charge to all third parties under the terms of
this License.

    c) If the modified program normally reads commands
interactively when run, you must cause it, when started
running for such interactive use in the most ordinary way,
to print or display an announcement including an
appropriate copyright notice and a notice that there is no
warranty (or else, saying that you provide a warranty) and
that users may redistribute the program under these
conditions, and telling the user how to view a copy of
this License.  (Exception: if the Program itself is
interactive but does not normally print such an
announcement, your work based on the Program is not
required to print an announcement.)

These requirements apply to the modified work as a whole.
If identifiable sections of that work are not derived from
the Program, and can be reasonably considered independent
and separate works in themselves, then this License, and
its terms, do not apply to those sections when you
distribute them as separate works.  But when you
distribute the same sections as part of a whole which is a
work based on the Program, the distribution of the whole
must be on the terms of this License, whose permissions
for other licensees extend to the entire whole, and thus
to each and every part regardless of who wrote it.

Thus, it is not the intent of this section to claim rights
or contest your rights to work written entirely by you;
rather, the intent is to exercise the right to control the
distribution of derivative or collective works based on
the Program.

In addition, mere aggregation of another work not based on
the Program with the Program (or with a work based on the
Program) on a volume of a storage or distribution medium
does not bring the other work under the scope of this
License.

  3. You may copy and distribute the Program (or a work
based on it, under Section 2) in object code or executable
form under the terms of Sections 1 and 2 above provided
that you also do one of the following:

    a) Accompany it with the complete corresponding
machine-readable source code, which must be distributed
under the terms of Sections 1 and 2 above on a medium
customarily used for software interchange; or,

    b) Accompany it with a written offer, valid for at
least three years, to give any third party, for a charge
no more than your cost of physically performing source
distribution, a complete machine-readable copy of the
corresponding source code, to be distributed under the
terms of Sections 1 and 2 above on a medium customarily
used for software interchange; or,

    c) Accompany it with the information you received as
to the offer to distribute corresponding source code.
(This alternative is allowed only for noncommercial
distribution and only if you received the program in
object code or executable form with such an offer, in
accord with Subsection b above.)

The source code for a work means the preferred form of the
work for making modifications to it.  For an executable
work, complete source code means all the source code for
all modules it contains, plus any associated interface
definition files, plus the scripts used to control
compilation and installation of the executable.  However,
as a special exception, the source code distributed need
not include anything that is normally distributed (in
either source or binary form) with the major components
(compiler, kernel, and so on) of the operating system on
which the executable runs, unless that component itself
accompanies the executable.

If distribution of executable or object code is made by
offering access to copy from a designated place, then
offering equivalent access to copy the source code from
the same place counts as distribution of the source code,
even though third parties are not compelled to copy the
source along with the object code.

  4. You may not copy, modify, sublicense, or distribute
the Program except as expressly provided under this
License.  Any attempt otherwise to copy, modify,
sublicense or distribute the Program is void, and will
automatically terminate your rights under this License.
However, parties who have received copies, or rights, from
you under this License will not have their licenses
terminated so long as such parties remain in full
compliance.

  5. You are not required to accept this License, since
you have not signed it.  However, nothing else grants you
permission to modify or distribute the Program or its
derivative works.  These actions are prohibited by law if
you do not accept this License.  Therefore, by modifying
or distributing the Program (or any work based on the
Program), you indicate your acceptance of this License to
do so, and all its terms and conditions for copying,
distributing or modifying the Program or works based on
it.

  6. Each time you redistribute the Program (or any work
based on the Program), the recipient automatically
receives a license from the original licensor to copy,
distribute or modify the Program subject to these terms
and conditions.  You may not impose any further
restrictions on the recipients' exercise of the rights
granted herein.  You are not responsible for enforcing
compliance by third parties to this License.

  7. If, as a consequence of a court judgment or
allegation of patent infringement or for any other reason
(not limited to patent issues), conditions are imposed on
you (whether by court order, agreement or otherwise) that
contradict the conditions of this License, they do not
excuse you from the conditions of this License.  If you
cannot distribute so as to satisfy simultaneously your
obligations under this License and any other pertinent
obligations, then as a consequence you may not distribute
the Program at all.  For example, if a patent license
would not permit royalty-free redistribution of the
Program by all those who receive copies directly or
indirectly through you, then the only way you could
satisfy both it and this License would be to refrain
entirely from distribution of the Program.

If any portion of this section is held invalid or
unenforceable under any particular circumstance, the
balance of the section is intended to apply and the
section as a whole is intended to apply in other
circumstances.

It is not the purpose of this section to induce you to
infringe any patents or other property right claims or to
contest validity of any such claims; this section has the
sole purpose of protecting the integrity of the free
software distribution system, which is implemented by
public license practices.  Many people have made generous
contributions to the wide range of software distributed
through that system in reliance on consistent application
of that system; it is up to the author/donor to decide if
he or she is willing to distribute software through any
other system and a licensee cannot impose that choice.

This section is intended to make thoroughly clear what is
believed to be a consequence of the rest of this License.

  8. If the distribution and/or use of the Program is
restricted in certain countries either by patents or by
copyrighted interfaces, the original copyright holder who
places the Program under this License may add an explicit
geographical distribution limitation excluding those
countries, so that distribution is permitted only in or
among countries not thus excluded.  In such case, this
License incorporates the limitation as if written in the
body of this License.

  9. The Free Software Foundation may publish revised
and/or new versions of the General Public License from
time to time.  Such new versions will be similar in spirit
to the present version, but may differ in detail to
address new problems or concerns.

Each version is given a distinguishing version number.  If
the Program specifies a version number of this License
which applies to it and "any later version", you have the
option of following the terms and conditions either of
that version or of any later version published by the Free
Software Foundation.  If the Program does not specify a
version number of this License, you may choose any version
ever published by the Free Software Foundation.

  10. If you wish to incorporate parts of the Program into
other free programs whose distribution conditions are
different, write to the author to ask for permission.  For
software which is copyrighted by the Free Software
Foundation, write to the Free Software Foundation; we
sometimes make exceptions for this.  Our decision will be
guided by the two goals of preserving the free status of
all derivatives of our free software and of promoting the
sharing and reuse of software generally.

[Warranty]
                       NO WARRANTY

  11. BECAUSE THE PROGRAM IS LICENSED FREE OF CHARGE,
THERE IS NO WARRANTY FOR THE PROGRAM, TO THE EXTENT
PERMITTED BY APPLICABLE LAW.  EXCEPT WHEN OTHERWISE STATED
IN WRITING THE COPYRIGHT HOLDERS AND/OR OTHER PARTIES
PROVIDE THE PROGRAM "AS IS" WITHOUT WARRANTY OF ANY KIND,
EITHER EXPRESSED OR IMPLIED, INCLUDING, BUT NOT LIMITED
TO, THE IMPLIED WARRANTIES OF MERCHANTABILITY AND FITNESS
FOR A PARTICULAR PURPOSE.  THE ENTIRE RISK AS TO THE
QUALITY AND PERFORMANCE OF THE PROGRAM IS WITH YOU.
SHOULD THE PROGRAM PROVE DEFECTIVE, YOU ASSUME THE COST OF
ALL NECESSARY SERVICING, REPAIR OR CORRECTION.

  12. IN NO EVENT UNLESS REQUIRED BY APPLICABLE LAW OR
AGREED TO IN WRITING WILL ANY COPYRIGHT HOLDER, OR ANY
OTHER PARTY WHO MAY MODIFY AND/OR REDISTRIBUTE THE PROGRAM
AS PERMITTED ABOVE, BE LIABLE TO YOU FOR DAMAGES,
INCLUDING ANY GENERAL, SPECIAL, INCIDENTAL OR
CONSEQUENTIAL DAMAGES ARISING OUT OF THE USE OR INABILITY
TO USE THE PROGRAM (INCLUDING BUT NOT LIMITED TO LOSS OF
DATA OR DATA BEING RENDERED INACCURATE OR LOSSES SUSTAINED
BY YOU OR THIRD PARTIES OR A FAILURE OF THE PROGRAM TO
OPERATE WITH ANY OTHER PROGRAMS), EVEN IF SUCH HOLDER OR
OTHER PARTY HAS BEEN ADVISED OF THE POSSIBILITY OF SUCH
DAMAGES.

               END OF TERMS AND CONDITIONS

      How to Apply These Terms to Your New Programs

  If you develop a new program, and you want it to be of
the greatest possible use to the public, the best way to
achieve this is to make it free software which everyone
can redistribute and change under these terms.

  To do so, attach the following notices to the program.
It is safest to attach them to the start of each source
file to most effectively convey the exclusion of warranty;
and each file should have at least the "copyright" line
and a pointer to where the full notice is found.

<one line to give the program's name and a brief idea of
what it does.>
Copyright (C) <year>  <name of author>

    This program is free software; you can redistribute it
and/or modify it under the terms of the GNU General Public
License as published by the Free Software Foundation;
either version 2 of the License, or (at your option) any
later version.

    This program is distributed in the hope that it will
be useful, but WITHOUT ANY WARRANTY; without even the
implied warranty of MERCHANTABILITY or FITNESS FOR A
PARTICULAR PURPOSE.  See the GNU General Public License
for more details.

    You should have received a copy of the GNU General
Public License along with this program; if not, write to
the Free Software Foundation, Inc., 51 Franklin Street,
Fifth Floor, Boston, MA  02110-1301  USA

Also add information on how to contact you by electronic
and paper mail.

If the program is interactive, make it output a short
notice like this when it starts in an interactive mode:

Gnomovision version 69, Copyright (C) year name of author
Gnomovision comes with ABSOLUTELY NO WARRANTY; for details
type `show w'.  This is free software, and you are welcome
to redistribute it under certain conditions; type `show c'
for details.

The hypothetical commands `show w' and `show c' should
show the appropriate parts of the General Public License.
Of course, the commands you use may be called something
other than `show w' and `show c'; they could even be
mouse-clicks or menu items--whatever suits your program.

You should also get your employer (if you work as a
programmer) or your school, if any, to sign a "copyright
disclaimer" for the program, if necessary.  Here is a
sample; alter the names:

  Yoyodyne, Inc., hereby disclaims all copyright interest
in the program `Gnomovision' (which makes passes at
compilers) written by James Hacker.

  <signature of Ty Coon>, 1 April 1989
  Ty Coon, President of Vice

This General Public License does not permit incorporating
your program into proprietary programs.  If your program
is a subroutine library, you may consider it more useful
to permit linking proprietary applications with the
library.  If this is what you want to do, use the GNU
Library General Public License instead of this License.

[Лиценца (на српском)]

           ГНУ-ОВА ОПШТА ЈАВНА ЛИЦЕНЦА
         Верзија 2, јун 1991 (*)

 Ауторска права (C) 1989, 1991 Free Software Foundation,
 Inc. 51 Franklin Street, Fifth Floor, Boston, MA 02110-1301,
 USA.

Дозвољено је умножавање и расподела дословног примерка
текста ове лиценце, али није дозвољено њено мењање.

              Уговор

  За већину софтвера лиценце су начињене са циљем да вам
одузму слободу да га делите са другима и мењате. Насупрот
томе, ГНУ-ова општа јавна лиценца вам гарантује слободу
дељења и измене слободног софтвера да би осигурала слободу
софтвера за све његове кориснике. Ова Општа јавна лиценца
се односи на већину софтвера из Задужбине за слободни
софтвер и на сваки други програм, чији се аутори обавежу
на њено коришћење. (Други софтвер Задужбине за слободни
софтвер је уместо ове лиценце покривен ГНУ-овом
библиотечком општом јавном лиценцом (**).) И ви је можете
применити на ваше програме.

  Када говоримо о слободном софтверу, мислимо на слободу,
а не на цену. Наше опште јавне лиценце су замишљене да
осигурају вашу слободу расподеле примерака слободног
софтвера (и наплаћивања за ту услугу по жељи), примања
изворног кода или његовог добијања по жељи, могућности
измене софтвера или коришћења делова истог у новим
слободним програмима; и да вам дају до знања да то можете
да урадите.

  Да бисмо заштитили ваша права, морамо да поставимо
ограничења која забрањују било коме да вам оспори ова
права или да тражи од вас да их се одрекнете. Ова
ограничења су и обавезујућа за вас ако расподељујете
примерке софтвера, или га измените.

  На пример, ако расподељујете примерке таквог програма,
бесплатно или за одређену новчану надокнаду, морате дати и
примаоцима сва права која сами поседујете. Морате се
постарати да и они приме или могу да добију изворни код.
Најзад, морате им показати ове одредбе да би били упознати
са својим правима.

  Ми штитимо ваша права у два корака: (1) штитимо софтвер
заштитом ауторских права, и (2) нудимо вам ову лиценцу
која вам даје правну дозволу да умножавате, расподељујете
и/или мењате софтвер.

  Такође, ради заштите сваког аутора и нас хоћемо да се
осигурамо да свако разуме да не постоји гаранција за овај
слободни софтвер. Ако је софтвер неко други изменио и
проследио га, хоћемо да примаоци знају да оно што имају
није оригинал, тако да се било какви проблеми који су
настали због других, неће одразити на углед аутора
оригинала.

  Најзад, све слободне програме непрестано угрожавају
софтверски патенти. Ми хоћемо да избегнемо опасност да
расподељивачи слободног програма индивидуално добију
патентне лиценце и на тај начин ставе програм у приватно
власништво. Да бисмо спречили ово, јасно смо истакли да
сваки патент мора да буде лиценциран за свачију слободну
употребу или да уопште не буде лиценциран.

  Прецизне одредбе и услови умножавања, расподеле и измене
следе.

           ГНУ-ОВА ОПШТА ЈАВНА ЛИЦЕНЦА
     ОДРЕДБЕ И УСЛОВИ УМНОЖАВАЊА, РАСПОДЕЛЕ И ИЗМЕНЕ

  0. Ова лиценца се односи на сваки програм или друго дело
које садржи саопштење власника ауторских права у ком стоји
да може бити расподељен под одредбама ове опште јавне
лиценце. ,,Програм`` ће надаље означавати сваки такав
програм или рад, а ,,дело засновано на Програму`` ће
означавати Програм или било који рад проистекао из њега по
Закону о ауторским правима; тј. дело које садржи Програм
или његов део, било дословни или са изменама и/или
преведен на други језик. (Одавде па надаље, превод је
укључен без ограничења у погледу израза ,,измена``.) Сваки
корисник лиценце је означен као ,,ви``.

Друге активности осим умножавања, расподеле и измене нису
обухваћене овом лиценцом; оне су изван њеног домена. Чин
покретања Програма није ограничен, а добијени резултат
извршавања Програма је обухваћен у случају да се његов
садржај састоји од дела заснованог на Програму (независно
од чињенице да је настао као резултат покретања Програма).
Ово непосредно зависи од тога шта Програм ради.

  1. Ви можете умножавати и расподелити дословне примерке
изворног кода Програма чим га примите, на било којем
медијуму, уз услов да на адекватан и одговарајући начин
означите на сваком примерку одговарајуће саопштење о
ауторским правима и објашњење гаранције; сачувате
недирнутим саопштења која се позивају на ову лиценцу и
одсуство било какве гаранције; и свим другим примаоцима
Програма дате примерак ове лиценце заједно са Програмом.

Ви можете наплаћивати новчану надокнаду за чин физичког
преноса примерка, и по вашем избору можете понудити
заштиту гаранцијом у замену за новчану надокнаду.


  2. Ви можете изменити ваш примерак или примерке Програма
или било ког његовог дела, образујући дело засновано на
Програму, и умножавати и расподелити такве измене или дела
под горњим одредбама члана 1, уз услов да сами такође
испуните сваки од следећих услова:

    а) морате осигурати да измењене датотеке носе уочљива
    обавештења да сте ви изменили датотеке као и датум
    ╨▒╨╕╨╗╨╛ ╨║╨░╨║╨▓╨╡ ╨╕╨╖╨╝╨╡╨╜╨╡;

    б) морате осигурати да свако дело које расподељујете
    или издајете, а које у целини или делом садржи или је
    изведено из Програма или било ког његовог дела, буде
    лиценцирано у целини без новчане надокнаде свим трећим
    лицима под одредбама ове лиценце;

    в) ако измењени програм чита команде интерактивно када
    је покренут, ви морате осигурати да, када је покренут
    у циљу такве интерактивне употребе на уобичајен начин,
    испише или прикаже објаву која укључује одговарајуће
    саопштење о ауторским правима и саопштење да не
    постоји гаранција (или да ви дајете гаранцију) да
    корисници могу расподелити програм под овим условима,
    и објашњење кориснику како да прикаже примерак ове
    лиценце. (Изузетак: ако је Програм интерактиван али
    обично не исписује такву објаву, ваше дело засновано
    на Програму не мора да испише објаву.)


Ови захтеви се односе на измењено дело као целину. Ако
уочљиви делови таквог дела нису изведени из Програма, па
се могу разумно схватити као независна и одвојена дела за
себе, онда се ова лиценца и њене одредбе не односе на те
делове када их расподељујете као одвојена дела. Али када
расподељујете исте делове као део целине која је дело
засновано на Програму, расподела целине мора бити под
одредбама ове лиценце, чије дозволе за друге њене носиоце
се проширују на целину, а самим тим на сваки део без
обзира ко га је написао.

Намера овог члана није да тражи права или оспори ваша
права на дело које сте у целини написали; намера је
првенствено да се успостави право на контролу расподеле
изведених или колективних дела заснованих на Програму.

Само прикључивање Програму (или делу заснованом на
Програму) другог дела које на њему није засновано на
јединици за складиштење или медијуму за расподелу не
доводи друго дело под оквир ове лиценце.

  3. Можете умножавати и расподелити Програм (или дело
засновано на њему, по члану 2) у објектном коду или
извршном облику под горњим одредбама чланова 1 и 2 уз
услов да урадите једну од следећих ствари:

    а) да приложите уз њега потпуни одговарајући машински
    читљив изворни код, који мора бити расподељен према
    горњим одредбама чланова 1 и 2 на медијуму уобичајеном
    за размену софтвера; или,

    б) да приложите уз њега писмену понуду, важећу бар три
    године, о достављању било којој трећој страни, уз
    новчану надокнаду не већу од цене потребне да обавите
    физичку расподелу извора, потпуног машински читљивог
    примерка одговарајућег изворног кода, за расподелу
    према горњим одредбама чланова 1 и 2 на медијуму
    уобичајеном за размену софтвера; или,

    в) да приложите уз њега информацију коју сте добили
    као понуду о расподели одговарајућег изворног кода.
    (Ова могућност је дозвољена само за некомерцијалну
    расподелу и само ако сте добили програм у објектном
    коду или извршном виду уз такву понуду, према горњој
    тачки б.)

Изворни код дела подразумева облик дела најпогоднији за
прављење измена на њему. За дело у извршном облику,
потпуни изворни код подразумева сав изворни код за све
модуле које оно садржи, са додатком свих датотека који
дефинишу интеракцију и списа за контролу превођења и
инсталирања извршне верзије. Међутим, као посебан
изузетак, расподељени изворни код не мора да укључи све
што се обично расподељује (било у изворном или извршном
облику) са главним компонентама (преводиоцем, језгром, и
тако даље) оперативног система на ком се покреће извршна
датотека, осим уколико се сама та компонента не испоручује
са извршном датотеком.

Ако се расподела извршног или објектног кода врши понудом
приступа примерку са одређеног места, онда се понуда
истоветног изворног кода са истог места рачуна као
расподела изворног кода, чак и у случају када се од треће
стране не захтева да умножава изворни код заједно са
објектним кодом.

  4. Програм се не сме умножавати, мењати, подлиценцирати
или расподелити другачије него што је изричито истакнуто
овом лиценцом. Сваки другачији покушај умножавања, мењања,
подлиценцирања или расподеле програма није пуноважан и
аутоматски обуставља ваша права под овом лиценцом.
Међутим, странама које су од вас примиле примерак или
права под овом лиценцом неће се обуставити њихове лиценце
све док се оне потпуно придржавају њених одредби.

  5. Од вас се не тражи да прихватите ову лиценцу, пошто
је нисте потписали. Међутим, ништа друго вам не дозвољава
да мењате или расподељујете Програм или изведена дела.
Такве радње су забрањене законом уколико не прихватите ову
лиценцу. Тако, изменом или расподелом Програма (или дела
заснованог на Програму), прихватате да то урадите под овом
лиценцом и под свим њеним одредбама и условима за
умножавање, расподелу или измену Програма или дела
заснованих на њему.

  6. Сваки пут када расподељујете Програм (или било које
дело засновано на Програму), прималац ће аутоматски
примити лиценцу од првобитног носиоца за умножавање,
расподелу или измену Програма према овим одредбама и
условима. Ви не можете даље ограничити примаочево
коришћење овде датих права, као што ви нисте ни одговорни
ако трећа страна наметне усклађивање са одредбама ове
лиценце.

  7. Ако су вам, као последица судске пресуде или под
изговором кршења патента или било каквог другог разлога
(не ограничавајући се искључиво на питања патената),
наметнути услови (било судским налогом, поравнањем или
другачије) који су у супротности са условима ове лиценце,
они вас не изузимају од услова ове лиценце. Ако је
расподела или било која друга ваша применљива обавеза у
супротности са овом лиценцом, онда као последицу тога не
можете уопште расподелити Програм. На пример, ако патентна
лиценца не дозвољава бесплатну расподелу Програма од
стране свих прималаца примерка или индиректно преко вас,
онда је једини начин да се задовољи и ова лиценца да се у
потпуности одрекнете расподеле Програма.

Ако се било који део овог члана означи као неодговарајући
или неприменљив под било којом одређеном околношћу,
примењује се остатак члана а члан као целина се примењује
под другим околностима.

Циљ овог члана није да вас наведе да прекршите било које
патенте или друга права на својину нити да оспори
валидност таквих права; овај члан има за свој једини циљ
заштиту интегритета система расподеле слободног софтвера,
који је имплементиран применом јавних лиценци. Многи људи
су дали свој несебични допринос у широком спектру софтвера
расподељеног кроз овај систем, ослањајући се на његову
доследну примену; на аутору/донатору је да одлучи да ли је
вољан/вољна да расподељује софтвер кроз било који систем,
а лиценца не може наметнути тај избор.

Овај члан треба да детаљно разјасни оно што може бити
последица остатка ове лиценце.

  8. Ако су расподела и/или коришћење Програма забрањени у
одређеним земљама, било патентима или ауторским правима,
првобитни носилац ауторских права који стави Програм под
ову лиценцу може да приложи експлицитно географско
ограничење расподеле, које искључује такве земље; тако да
је расподела дозвољена само у земљи или земљама које нису
искључене на такав начин. У том случају, ова лиценца
укључује ограничење као да је део њеног текста.

  9. Задужбина за слободни софтвер може повремено објавити
ревидиране и/или нове верзије Опште јавне лиценце. Такве
ревизије ће бити сличне по духу садашњој верзији, али се
могу разликовати у детаљима у циљу разрешења нових
проблема или питања.

Свака верзија ће добити различит број. Ако Програм истиче
број верзије Лиценце која се примењује на њега и текст ,,и
било која следећа верзија``, можете примењивати одредбе и
услове те или било које следеће верзије коју објави
Задужбина за слободни софтвер. Ако Програм не истиче број
верзије ове лиценце, можете изабрати било коју верзију
коју је објавила Задужбина за слободни софтвер.

  10. Ако желите да употребите делове Програма у другим
слободним програмима чији су услови расподеле другачији,
пишите аутору и замолите га за дозволу. За софтвер над
којим ауторска права има Задужбина за слободни софтвер,
пишите Задужбини за слободни софтвер; ми понекад начинимо
изузетке за овакве ствари. Наша одлука ће бити мотивисана
са два циља: чувања слободног статуса свега што је
изведено из нашег слободног софтвера и промовисања дељења
и поновне употребе софтвера уопште.


            ОДСУСТВО ГАРАНЦИЈЕ

  11. УСЛЕД ЛИЦЕНЦИРАЊА ОВОГ ПРОГРАМА БЕЗ НОВЧАНЕ
НАДОКНАДЕ, НЕ ПОСТОЈИ ГАРАНЦИЈА ЗА ПРОГРАМ У ОКВИРУ
ПОСТОЈЕЋИХ ЗАКОНА. АКО НИЈЕ ДРУГАЧИЈЕ НАПИСАНО, НОСИОЦИ
АУТОРСКИХ ПРАВА И/ИЛИ ДРУГА ЛИЦА НУДЕ ПРОГРАМ ,,ТАКАВ
КАКАВ ЈЕ`` БЕЗ БИЛО КАКВЕ ГАРАНЦИЈЕ, БИЛО ЕКСПЛИЦИТНЕ ИЛИ
ИМПЛИЦИТНЕ, УКЉУЧУЈУЋИ АЛИ СЕ НЕ ОГРАНИЧАВАЈУЋИ НА
ИМПЛИЦИТНЕ ГАРАНЦИЈЕ КОМЕРЦИЈАЛНЕ ВРЕДНОСТИ ИЛИ ИСПУЊАВАЊА
ОДРЕЂЕНЕ ПОТРЕБЕ. ЦЕЛОКУПАН РИЗИК КВАЛИТЕТА И ПЕРФОРМАНСИ
ЈЕ НА ВАМА. У СЛУЧАЈУ ДА СЕ ИСПОСТАВИ ДА ЈЕ ПРОГРАМ
ДЕФЕКТАН, ВИ СНОСИТЕ ТРОШКОВЕ ПОТРЕБНОГ СЕРВИСИРАЊА ИЛИ
ПОПРАВКЕ.

  12. НИ У КАКВИМ ОКОЛНОСТИМА, ИЗУЗЕВ АКО ТО ЗАХТЕВА
ПОСТОЈЕЋИ ЗАКОН ИЛИ ПИСМЕНИ ДОГОВОР, НОСИЛАЦ АУТОРСКИХ
ПРАВА ИЛИ БИЛО КОЈЕ ДРУГО ЛИЦЕ КОЈЕ МОЖЕ ИЗМЕНИТИ И/ИЛИ
РАСПОДЕЛИТИ ПРОГРАМ УЗ ПОШТОВАЊЕ ПРЕТХОДНЕ ДОЗВОЛЕ, НЕЋЕ
ВАМ БИТИ ОДГОВОРНИ ЗА ШТЕТЕ, КОЈЕ ОБУХВАТАЈУ СВЕ ОПШТЕ,
ПОСЕБНЕ, СЛУЧАЈНЕ ИЛИ НАМЕРНЕ ШТЕТЕ ПРОУЗРОКОВАНЕ
УПОТРЕБОМ ИЛИ НЕМОГУЋНОШЋУ УПОТРЕБЕ ПРОГРАМА (УКЉУЧУЈУЋИ
АЛИ СЕ НЕ ОГРАНИЧАВАЈУЋИ НА ГУБИТАК ПОДАТАКА ИЛИ ПОГРЕШАН
ПРИКАЗ ПОДАТАКА ИЛИ ГУБИТКЕ КОЈЕ СТЕ ИЗАЗВАЛИ ВИ ИЛИ ТРЕЋА
ЛИЦА ИЛИ НЕМОГУЋНОСТ ПРОГРАМА ДА ФУНКЦИОНИШЕ СА БИЛО КОЈИМ
ДРУГИМ ПРОГРАМИМА), ЧАК И АКО СУ ТАЈ НОСИЛАЦ ИЛИ ДРУГА
ЛИЦА БИЛИ УПОЗНАТИ СА МОГУЋНОШЋУ ТАКВИХ ШТЕТА.

          КРАЈ ОДРЕДБИ И УСЛОВА

   Како да примените ове одредбе на ваше нове програме

  Ако развијете нови програм и желите да буде што
кориснији јавности, најбољи начин да то постигнете је да
га означите као слободни софтвер који свако може
расподелити и мењати под овим одредбама.

  Да бисте то урадили, додајте следећа обавештења вашем
програму. Најсигурније је да их додате на почетак сваке
изворне датотеке, да бисте најефикасније саопштили
одсуство гаранције; свака датотека требало би да садржи
најмање линију са ауторским правима и информацију где се
може пронаћи пуно обавештење.

    <у једној линији наведите назив програма и кратак опис
    онога шта ради.>
    Ауторска права (C) <гггг> <име аутора>

    Овај програм је слободни софтвер; можете га
    расподелити и/или мењати под одредбама ГНУ-ове опште
    јавне лиценце коју је објавила Задужбина за слободни
    софтвер; и то, било верзије 2 Лиценце, или (по вашем
    избору) било које следеће верзије.

    Овај програм се расподељује у намери да буде користан,
    али БЕЗ ИКАКВЕ ГАРАНЦИЈЕ; чак и без имплицитне
    гаранције КОМЕРЦИЈАЛНЕ ВРЕДНОСТИ или ИСПУЊАВАЊА
    ОДРЕЂЕНЕ ПОТРЕБЕ. Погледајте ГНУ-ову општу јавну
    лиценцу за више детаља.

    Требало би да примите примерак ГНУ-ове опште јавне
    лиценце заједно са овим програмом; ако то није случај,
    пишите Задужбини за слободни софтвер на адресу: Free
    Software Foundation, Inc., 51 Franklin Street, Fifth Floor,
    Boston, MA 02110-1301 USA.

Такође додајте обавештење како вам се може јавити преко
електронске и обичне поште.

Ако је програм интерактиван, треба да исписује кратко
саопштење слично овом при покретању у интерактивном
режиму:

    Гномовизија верзија 69, Ауторска права (C) година име
    аутора Гномовизија се испоручује БЕЗ ИКАКВЕ ГАРАНЦИЈЕ;
    за детаље откуцајте `прикажи г'. Ово је слободни
    софтвер, а ви сте позвани да га расподелите под
    извесним условима; откуцајте `прикажи у' за детаље.

Хипотетичке команде `прикажи г' и `прикажи у' би требало
да прикажу одговарајуће делове Опште јавне лиценце.
Наравно, команде које ви користите могу се разликовати од
`прикажи г' и `прикажи у'; то чак могу бити и кликови
мишем или ставке менија или нешто што највише одговара
вашем програму.

Такође би требало да затражите од вашег послодавца (ако
сте запослени као програмер) или ваше школе (ако сте у
школи) да потпише ,,објашњење ауторских права`` за
програм, у случају да је то потребно. На пример (измените
╨╕╨╝╨╡╨╜╨░):

  Јојодин, д.д., се овим одриче свих ауторских права за
  програм `Гномовизија' (који пролази кроз преводиоце)
  који је написао Петар Хакер.

  <потпис Тај Куна>, 1. април 1989.
  Тај Кун, председник пода

Ова општа јавна лиценца не дозвољава укључење вашег
програма у програме у приватном власништву. Ако је ваш
програм библиотека рутина, може вам бити корисније да
дозволите повезивање власничких апликација са библиотеком.
Ако је то оно што желите, користите ГНУ-ову библиотечку
општу јавну лиценцу (**) уместо ове лиценце.

            Напомене у тексту


(*)  Коначна српска верзија ГНУ-ове ОЈЛ је уобличена 6.
     августа 2001. године у Београду, уз мање исправке 20.
     септембра 2002., 3. и 16. фебруара 2003., 5. и 10.
     маја 2003. и 1. и 6. септембра 2003.

(**) ГНУ-ова библиотечка општа јавна лиценца (БОЈЛ, енг.
     LGPL/Library General Public License) се сада зове
     ГНУ-ова мања општа јавна лиценца (МОЈЛ, енг.
     LGPL/Lesser General Public License).

      Заслуге за српску верзију ГНУ-ове ОЈЛ

превод са енглеског:

    Страхиња Радић, студент на Математичком факултету у
    Београду,
    <mr99164 на серверу alas.matf.bg.ac.yu>

сугестије:

    Милош Ранчић, студент на Филолошком факултету у
    Београду,
    <millosh на серверу isgf.grf.bg.ac.yu>

    Зоран Стефановић, председник пројекта ,,Растко``,
    <orfej на серверу rastko.org.yu>

правни савети:

    Марко Милосављевић, студент на Правном факултету у
    Београду.

Захваљујем се многим другима које овде нисам поменуо, а
који су дали свој допринос настојањима да српска верзија
ГНУ-ове ОЈЛ заживи. Превод је настао као пројекат Српског
рачунарског друштва ,,УЛИКС``,
<http://uliks.sourceforge.net/>.

[QueryBox]
Прозори упита

У дијалозима упита можете да користите тастере са
стрелицама или прво слово да бисте изабрали ставку или
можете да притиснете дугме миша када се показивач налази
изнад дугмета на екрану.

[How to use help]
Како користити помоћ

Можете да користите курсорске тастере да бисте се кретали
у оквиру прегледача помоћи. Притисните стрелицу надоле
да бисте се померили на следећу ставку или клизали надоле.
Притисните стрелицу нагоре да бисте се померили на
претходну ставку или клизали нагоре. Притисните стрелицу
надесно да бисте пратили текућу везу. Притисните
стрелицу налево да бисте се вратили уназад у оквиру
историје посећених чворова.

Ако ваш терминал не подржава курсорске тастере, можете да
користите размакницу да бисте клизали унапред и b
(латинично б) да бисте клизали уназад. Користите тастер
TAB да бисте прешли на следећу ставку а ENTER да
бисте пратили текућу везу. Тастер l (латинично л) се
може користити за враћање уназад у историји чворова које
сте посетили. Притисните тастер ESC да бисте изашли из
прегледача помоћи.

Притиском на лево дугме миша ћете пратити везу или
клизати. Притиском на десно дугме миша ћете се враћати
уназад у историји чворова.

Потпун списак тастера прегледача помоћи:

Дозвољене су 
опште пречице за кретањеGeneral Movement Keys.

tab           Помери се на следећу ставку.
M-tab         Помери се на претходну ставку.
доле          Помери се на след. ставку или клизај 1 ред надоле.
горе          Помери се на прет. ставку или клизај 1 ред нагоре.
десно, enter  Прати текућу везу.
лево, l       Врати се уназад у историји посећених чворова.
F1            Прикажи помоћ око прегледача помоћи.
n             Иди на следећи чвор.
p             Иди на претходни чвор.
c             Иди на чвор `садржај'.
F10, esc      Излаз из прегледача помоћи.

Local variables:
fill-column: 58
end: